Foto: Pixabay
Iako iz nadležnog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Srbije tvrde da rade na otklanjanju nejasnoća, roditelji i posle tri godine ne dobijaju novac koji im po zakonu pripada.
Promenom Zakona o zaštiti porodice roditelji dece sa invaliditetom su i do sada izgubili u proseku oko 4.000 evra, a taj novac mogao je biti upotrebljen za lečenje njihove dece, i u krajnjem za poboljšanje kvaliteta njihovog života.
Iako je Ustavni sud aprila 2021. proglasio ovaj deo zakona i zvanično nevažećim, mnogi roditelji ni posle tri godine nisu povratili svoja prava, niti im je nadoknađen novac. A taj deo zakona je suludo pravilo da svi koji žele da ostvare pravo na tuđu negu i pomoć, moraju da dostave da su se prijavili za ovu uslugu pre tri godine, odnonsno tokom trajanja ovog zakona i da su odbijeni. Čak 90 odsto roditelja se tada nije ni prijavilo za pomoć jer su po zakonu znali da moraju da biraju između nadoknade zarade i tuđe nege i pomoći i da neće moći da je dobiju.
O ovim i dodatnim problemima zakona iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju kažu da su “sa njima upoznati i rade na otklanjanju nejasnoća.” U toku je izrada dodatnog pojašnjenja kao sastavnog dela instrukcije tj. uputstva koja će biti prosleđena svim centrima za socijalni rad”, kažu iz resornog Ministarstva.
Ne sumnjamo da su u Ministarstvu “upoznati” i da “rade na otklanjanju nejasnoća”, ali bi mogli, ako nije problem, da na tome porade malo brže. I efikasnije. I da pri tom uključe trunkicu empatije prema onima, kojima se novac bukvalno uzima iz džepa. Niko ne voli kada ga potkradaju, a potkradanje osoba sa invaliditetom ima posebnu težinu, koju ne bih imenovala, ali bih je narodskim jezikom nazvala – greota od Boga.
Svi imamo probleme, ali se problemi nas zdravih i pravih razlikuju. Ako ništa drugo, možemo da zasučemo rukave i zaradimo novac, neophodan makar za puko preživljavanje. A šta da radi majka, pri tom samohrana majka, koja ima dete sa invaliditetom i koja mora da se odrekne 10.000 naknade za tuđu negu i pomoć jer na poslu prima minimalac, koji je malkice viši od te pomoći. Pa je pred izborom da uzme malo, ili još manje?
Muka je naterala ove majke da vremenom, pored svih briga i problema, postanu i aktivistkinje, kako bi se borile za svoja prava. Uglavnom u Udruženju „Mame su zakon” koje se trudi i upinje, organizuje proteste i …ništa.
BBC
Roditelji dece sa invaliditetom bili su oduševljeni odlukom Ustavnog suda u proleće 2021. da je odabir – naknada za posao ili novac od tuđe nege i pomoći – neustavan. Izgleda da su se prerano obradovali. Eto novih problema. Problemi se za nesrećnike naprosto lepe. Prvi je što je problematični Zakon stupio na snagu u leto 2018. godine, a nadležna ministarstva su poslala uputstvo organima javne uprave, poput centara za socijalni rad, da obeštete porodice samo za dve godine unazad.
Još veći problem je, kaže Tatjana Macura iz Udruženja “Mame su zakon”, što – da bi roditelji uopšte podneli zahtev da ostvare pravo na obeštećenje, moraju da pošalju potvrdu da su odbijeni za tuđu negu i pomoć.
“Većini je nemoguće da dostavi takav dokument –zašto bi se neko prijavljivao za uslugu, ako je znao da po tadašnjem Zakonu nije mogao da je dobije”, kaže Macura.
Odgovor Ministarstva za brigu o porodici glasi: „Biće obeštećeni svi oštećeni koji su podneli zahtev bez obzira na datum pravosnažnosti rešenja, tako što će im biti zamenjeno rešenje u skladu sa izmenama Zakona”.
Kada, kada će biti to učinjeno, pitamo, ako smemo da pitamo?
Zakon o finansijskoj pomoći porodicama dece sa invaliditetom donet je u leto 2018 godine. Ustavni sud proglašava neustavnim deo o pomoći roditeljima dece sa invaliditetom aprila 2021, a avgusta Ministarstvo za rad i Ministarsrtvo za brigu o porodici zajednički šalju instrukciju po kojoj je zakon promenjen, koja podrazumeva da roditelji mogu da dobiju obeštećenje samo za dve godine unazad i da moraju da prilože odbijenicu. Tada su se mame žalile na ovu instrukciju. Septembra ove godine su iz Ministarstva za rad najavili da je u izradi dodatno pojašnjenje kao sastavni deo instrukcije. Samo da to „pojašnjenje” ne liči na ranija.
Sada je oktobar, a uskoro će i novembar. Život teče svima, ali drugačije teče. Nekome lagano i opušteno, nekome u grču i iščekivanju. Iščekivanju nečega, što se zove korak napred u borbi za opstanak. Izgleda da život ne prepoznaje rad raznoraznih ministarstava, ne prepoznaje njihovu opuštenost i manjak brige – on ide ustaljenom stazom. Pa kome je Bog dao da živi, živi. Kome nije – neka mu je Bog na pomoći.
Autor: Milena Vidojković
