Foto:Unsplash.com
Kao što je poznato, cerebralna paraliza (CP) nije bolest, već medicinsko stanje. Ona, po svojoj prirodi, nije progresivna, ali se neke posledice CP vremenom mogu promeniti. Zbog same prirode CP, prilikom opisivanja bilo bi ispravno naglasiti da određena osoba živi sa posledicama CP, nikako da boluje od CP.
Budući da je starenje prirodan proces koji započinje momentom rođenja, pojedine osobe sa invaliditetom mogu se, u odraslom dobu, suočiti sa brojnim zdravstvenim problemima. Važno je istaći da mnogi od njih nisu u uzroćno-posledičnoj vezi sa CP, već mogu predstavljati I prirodnu posledicu starenja.Neki od najčešćih zdravstvenih problema sa kojima se mogu suočiti odrasle osobe sa CP i drugim oblicima invaliditeta su sledeći:
Prerano starenje. Većina pojedinaca sa CP će iskusiti neki oblik preranog starenja do trenutka kada dostignu 40 godina zbog dodatnog stresa i napora koji stanje ostavlja na njihova tela. Razvojna kašnjenja koja često prate CP održavaju neke organske sisteme do njihovog punog kapaciteta i nivoa performansi. Kao posledica toga, dolazi do povećanog naprezanja i starenja pojedinih organskih sistema poput kardiovaskularnog sistema (srce, vene i arterije).
Funkcionalni problemi na radnom mestu. Svakodnevni izazovi na radnom mestu će verovatno porasti kad zaposlena osoba sa CP dostigne srednje godine. Neki pojedinci će moći da nastave da rade uz adaptacije, kao što su prilagođen raspored rada, pomoćna oprema ili česti periodi odmora.
Depresija. Pitanja mentalnog zdravlja takođe mogu biti zabrinjavajuća jer se kod osoba sa cerebralnom paralizom mogu pojaviti problemi sa mentalnim zdravljem. Stopa depresije je tri do četiri puta veća kod osoba sa invaliditetom kao što je cerebralna paraliza. Izgleda da je to povezano ne toliko sa težinom invaliditeta, već sa kako se oni nose sa njime. Kvalitet emocionalne podrške koju neko ima, koliko su uspešni u suočavanju sa razočarenjem i stresom, i da li imaju ili ne optimističan pogled na budućnost imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje.
Posttraumatski sindrom. Ovaj sindrom obeležava kombinacija bola, umora i slabosti usled abnormalnosti mišića, deformiteta kostiju, sindroma prekomerne upotrebe (ponekad se nazivaju i povrede koje se ponavljaju) i artritisa. Umor je često izazov, jer pojedinci sa CP moraju koristiti od tri do pet puta veću količinu energije za hod i kretanje, što dovodi do bržeg zamaranja mišića,
Osteoartritis i degenerativni artritis. Mišićno-skeletne abnormalnosti koje ne mogu izazvati nelagodnost u detinjstvu mogu uzrokovati bol u odraslom dobu. Na primer, abnormalne veze između zglobnih površina i prekomerne kompresije zglobova mogu dovesti do ranog razvoja bolnog osteoartritisa i degenerativnog artritisa. Pojedinci sa CP, takođe, mogu imati ograničenu snagu i ograničene obrasce kretanja, što ih dovodi u opasnost od sindroma preterane upotrebe i zahvata nerva.
Bol. Pojedinci sa CP mogu imati bol koji može biti akutan (obično dolazi brzo i kratko traje) ili hroničan, a najčešće ga doživljavaju u kukovima, kolenima, gležnjevima i gornjim i donjim leđima. Preventivni tretmani, u cilju korekcije skeletnih i mišićnih abnormalnosti, mogu pomoći da se izbegne progresivno nakupljanje stresa i naprezanja koje uzrokuje bol. Dislocirani kukovi, koji često izazivaju bol, mogu se operativno korigovati.
Ostala medicinska stanja. U zavisnosti od prirode samog medicinskog stanja i drugih faktora osobe sa CP mogu se suočiti i sa drugim zdravstvenim problemima, kao što su hipertenzija, inkontinencija, disfunkcija mokraćne bešike, poteškoće sa gutanjem, skolioza. Osobe sa CP takođe imaju veću učestalost preloma kostiju, koje se najčešće javljaju tokom fizikalnih terapija (Mogući zdravstveni problemi osoba sa CP, citirani prema Regionalna allijansa za cerenralnu paralizu- O cerebralnoj paralizi, pristup 14.11.2021).
Iz kratkog popisa medicinskih stanja i oboljenja koji mogu nastati kao posledica CP, jasno se može uočiti da je neophodan individualni pristup prilikom primene medicinskih tretmana. Cerenralna paraliza ne utiče na dužinu i kvalitet ljudi koji žive sa njenim posledicama. Nikada ne treba izgubiti iz vida da je najvažnije naći smisao u svom životu i ispuniti ga srećnim i radosnim trenucima. Kontinuirani razvoj i rast na svim životnim poljima nepresušan je izvor unutrašnjeg mira i zadovoljstva.
Izvor:
- Regionalna allijansa za cerenralnu paralizu- O cerebralnoj paralizi, https://www.cerebralnaparaliza.com/sr/cerebralna-paraliza?gclid=Cj0KCQiAhMOMBhDhARIsAPVml-GLH8yBYQPkAxbpAx2HqTfuCfaaQQ_W5vK-KvSbzbzrLnPL32GBBMQaArD-EALw_wcB, pristup 14.11.2021
Autor: Dr Filip Mirić
