Autor: Dr Filip Mirić
Image by Susann Mielke, Foto: Pixabay
Princip jednakosti ljudi jedan je od najvažnijih pravnih i moralnih principa koji je imanentan savremenom društvu. Da bi se ovaj civilizacijski imperativ ostvario, svakome je priznato pravo na zaštitu od diskriminacije, kao jedno od osnovnih ljudskih prava (Tasić, 2016: 17).
Prema slovu Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: ZDOSI), izrazi “diskriminacija” i “diskriminatorsko postupanje” označavaju svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom (čl.3. ZDOSI).
Za efikasnu zaštitu osoba sa invaliditetom od diskriminacije posebno je važna sudska zaštita, koja je, takođe, normirana navedenim zakonom. Procesni aspekt ove zaštite, normiran je odredbama ZDOSI.
Odredbama ovog dela zakona uređuje se posebni parnični postupak za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti. Na postupak suda koji je u vezi sa zaštitom od diskriminacije zbog invalidnosti primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. U sporu za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište osoba sa invaliditetom prema kojoj je diskriminacija izvršena. Postupak u sporu za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti pokreće se tužbom.Tužbu za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti mogu podneti osoba sa invaliditetom prema kojoj je diskriminacija izvršena i njen zakonski zastupnik. Tužbu za zaštitu od diskriminacije može podneti i pratilac osobe sa invaliditetom u slučaju da je prema njemu izvršena diskriminacija u smislu čl. 21. i 22. ovog zakona (u slučaju diskriminacije u zapošljavanju i u ostvarivanju prava iz radnog odnosa). Ovom tužbom se može tražiti: 1. zabrana izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije;2. izvršenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja;3. utvrđenje da je tuženi prema tužiocu diskriminatorski postupao;4. naknada materijalne i nematerijalne štete. U sporu za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti revizija je uvek dozvoljena. Tužilac može uz tužbu za zaštitu od diskriminacije zbog invalidnosti, u toku sudskog postupka, kao i po okončanju sudskog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, zahtevati da sud privremenom merom zabrani diskriminatorsko postupanje da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veća nenadoknadiva šteta.) U predlogu za izdavanje privremene mere predlagač mora učiniti verovatnim da je mera potrebna da bi se otklonila opasnost od nasilja zbog diskriminatorskog postupanja, sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete.O predlogu za izdavanje privremene mere sud je dužan da odluči u roku od 48 sati od dana kada je predlog primljen u sudu (čl. 39-45. ZDOSI).
Navedene zakonske odredbe imaju za cilj da osobama sa invaliditetom olakšaju put kroz često “zamršen svet pravnih normi” i omoguće im delotvornu pravnu zaštitu od diskriminacije. Informisanost osoba sa invaliditetom o svojim pravima je preduslov njihove zaštite od svih oblika diskriminacije. U tom smislu, pred pravnicima je veoma izazovan zadatak da neprekidnoukazuju na neophodnost poštovanja pravnog poretka u celini.
Izvori:
Tasić, A. (2016) Postupak u parnicama za zaštitu od diskriminacije – doktorska disertacija, Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br.33/2006, 13/2016
