Autor: Dr Filip Mirić
Sa sve većim korišćenjem interneta i njegovih servisa raste mogućnost da svaki korisnik postane žrtva prevarnih postupanja. Ovakva ponašanja nisu samo protivpravna i propisana kao krivična dela, već mogu imati i nesagledive ekonomske posledice po žrtvu.
Krivično delo računarske prevare (čl.301. KZ) vrši onaj ko unese netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku štetu,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Ovo krivično delo ima i jedan kvalifikovan oblik. Naime, ako je izvršenjem ovog krivičnog dela pribavljena imovinska korist u višem iznosu od četristo pedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Ko navedeno krivično delo učini samo u nameri da drugog ošteti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ovde je reč o privilegovanom obliku krivičnog dela u odnosu ba osnovni oblik krivičnog dela.U odnosu na krivično delo računarske prevare, internet prevara je uže određena i predstavlja zloupotrebu softvera sa pristupom internetu ili mrežnih servisa, kako bi se ostvarila protivpravna imovinska korist ili drugom nanela šteta.
Na ovom mestu korisno bi bilo ukratko ukazati na sličnosti razlike između računarske prevare i internet prevare. Iako se za izvršenje i jednog i drugog krivičnog dela koristi računar, ipak, između ovih krivičnih dela postoje i suštinske razlike. Prevara putem interneta nije uvek i obavezno računarska prevara jer neke internet prevare odgovaraju klasičnim prevarama koje za sredstvo izvršenja imaju internet bez nekog posebnog uticaja na elektronsku obradu podataka ili rad računara (Vilić, 2016: 201). Jednostavnije rečeno, internet prevarom se obmanjuju ljudi- korisnici interneta, a računarskom prevarom se „obmanjuju“ računari, odnosno sistemi za obradu podataka. Zanimljivo je da internet prevara nije inkriminisana kao zasebno krivično delo u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Imajući u vidu štetnost ove pojave, kao i uticaj interneta na živote ljudi, bilo bi korisno razmišljati o inkriminaciji internet prevare, kao zasebnog krivičnog dela. Time bi se krivičnopravna zaštita korisnika interneta poboljšala i značajno unapredila (Mirić, 2018: 533-534). Postoje različiti oblici internet prevara od čuvene „nigerijske prevare“, pa sve do krađa profila i ličnih podatka na različite prevarne načine. Posebno su opasne prevare prilikom kupovine ili prodaje stvari korišćenjem različitih internet servisa.
Da bi se smanjila mogućnost da dođe do prevare na internetu, važno je preduzeti sledeće zaštitne aktivnosti:
- Nikada ne otvarati elektronsku poštu koja dolazi od nepoznatih i neproverenih pošiljalaca;
- Ne otvarti sumnjive priloge uz elektronske poruke;
- Pažljivo obavljati sve kupovine i prodaje putem elektronskih servisa.
- Plaćanje vršiti sopstvenom platnom karticom i uvek za svoj račun i
- Nikome ne treba davati svoje podatke za logovanje. Podatke potrebne za onine plaćanja, ne čuvati upamćene u internet pretraživačima.
Poštovanje ovih pravila smanjuje mogućnost da dođe do prevare na njvećoj svetskoj računarskoj mreži. Time stvaramo uslove za bezbednije računarsko okruženje, štitimo svoje lične podatke i imovinu.
Izvori:
Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 85/2005…35/2019).
Mirić, F. (2018) Internet prevara kao oblik kompjuterskog kriminaliteta , Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, vol. 80, br. 3 (2018), str.531-542.
Vilić, V. (2016) Povreda prava na privatnost zloupotrebom društvenih mreža kao oblik kompjuterskog kriminaliteta, doktorska disertacija, Niš: Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.