Foto : Lična arhiva
Žarko Batinović je rođen, živi i radi u Splitu. Muzičke spotove je počeo snimati početkom 90-tih za Delaku obalu i Nenu Belana. Snimao je za najznačajnija hrvatska imena: Gibonni, Oliver, TBF, Daleka obala, Parni valjak, Luky, Severina, Magazin, Rozga Bajaga… Dobitnik je nagrade Crni mačak za spot Genije TBF i Porina za spot Teške boje grupe Majke.
Žarko Batinović je jedinstven lik po mnogo čemu, a da je tako uverićete se iz iskrenog razgovora s njim. I još iskrenije priče, koju samo Žare može da ispriča.
Mogu Vam reći gospodine Batinoviću da ste u samom startu pobrali sve moje simpatije. Načisto ste kul-lik, što bismo mi ovde u Srbiji rekli. Činite li to namerno da biste se drugima dopali, ili je Žare naprosto takav rođen?
Batinović – Ja san jedna velika budala. Spotovi mi se gade i je..no se sramin kad san negdi a da ljudi oko mene znaju šta radim. U sve san uletija slučajno. Tad san radija na lokalnoj televiziji (nešto još ljigavije od spotova) i zove mene jedan direktor da dođen kod njega. Ulazim ja u kancelariju a tamo sa njim side dvojica u maskirnim uniformama. Srce mi je ušlo u petu jer mi je prvo palo napamet da su došli po mene da me vode negdi u neku šumu i uvale mi pušku. Kažen sebi: Batinoviću šta si je..o, je..o si a sad ćes naje…t. Iša san vječnost tih par metara i cili smrznut gledan ovu dvojicu koja su se okrenula da bi vidili mene.
– Žare jel ti znaš ko je ovo? – pita mene direktor.
– Ne znam – odgovorin ja sljegajući ramenima.
– A čuja je pisma Čavoglave? – nastavlja on ponosno očekujući dobar odgovor i da mu smanjin blamažu.
– A nisan. – Govorin ka jedva čujno jer san skužija da je situacija debakl.
Tompson me gleda ka da san pa sa Marsa. Mislin da san bija jedini Hrvat koji nije čuja za tu pismu. Da sad ne dužim moj prvi spot u životu su bile Čavoglave. Nisan zna ni šta je to spot, a kamoli kako se radi.
Šta se tiče nagrada dobija san ih uredno i na MTV-u. Prije godinu-dvi se pojavija neki bahati festival u Beogradu. Naravno da je svak ima po jednu nominaciju, a ja san ih ima pet. Pet u razlicitih kategorija. Dobija sam dvi. Bajaga i glavnu nagradu kretenskog imena “Najbolji spot 21 veka”. Teške boje. Koji idioti. Nigdi u nikojem obliku i mediju ni jedanput nije spomenito moje ime. Ista priča je i sa MTV. A oboje su ka nagrade za spotove, a ne pisme ili izvođače. Nas je…no potcjenjuju a ja znam da se zadnjih 30 godina muzika ne sluša nego gleda. Nikoga ne boli k…ac za iljade nekih muzičkih kanala. Jedina referenca je YouTube. Znači slika. Niko te vise ne pita koliko si proda albuma nego koliko lajkova imaš na jutjubu.
Mnogo spotova ste uradili i stičem utisak da ni jedan nije “omanuo”. Svi su gađali pravo u metu.
Batinović – Nije baš tako. Napravija san nekoliko, ono baš smeća, al to san sve sam bija kriv. U početku, osim rocka pa čak i hip hopa i TBF-a, ja nisan zna radit druge. Al` istina je da iman ogromnu brojku, ja bar mislin dobrih spotova. To su brojke van svih svjetskih standarda. Sranje je šta u Splitu rocka nije bilo pa san ja odlučija da će meni to bit Daleka obala. Bubnjar i menager je puca na mozak a mene je bolija ku…c jer san zna da radim dobro, a takav odaziv je bija i kod publike. Od seljačina san napravija ozbiljan bend. https://www.youtube.com/watch?v=O5mym6BZU7k
Je li tačno da su mnogi poznati, postali poznati upravo zahvaljujući Vašim spotovima?
Batinović – Na mnoge tad nepoznate san sigurno spotovima skrenija paznju na njih i to in je bija dobar vitar u krila. (TBF). A onima sa imenima san svima stvorija vizualne identitete i diga in imidž na maX level. Nemoš bit jedan Oliver i imat najgore spotove. Sa menom je u dvi godine bija na zavidnom tronu sa spotovima galaksijama od ostatka scene. Svima san radija najbolje spotove koje su imali.
Foto: Lična arhiva
Odakle dolaze sve te silne ideje, koliko napora ulažete da do njih dođete?
Batinović – Neman pojma iz kojeg ludila dolaze ideje. Činjenica je da svi kradu a meni se to gadi. Bez srama kradu i mene. U početku mi je to imponiralo a sad bi in svakome razbija glave.
Uglavnom mi triba vrimena. Posli duge faze Pink floyd spotova upa san u fazu green screen spotova. To mi je bilo nešto novo i novi izazov. Naravno da san u to uletija ka totalna budala jer san na prvome zna oko 3% od programa u kojem se to radi. Kod Teških boja nisan program poznava više od 6%. Je…ga nista ne može zaminit ludilo u glavi ako ga imaš. Cili Zagreb se sprda misec dana kako je Žare redikul doša snimat green screen sa fotoaparatom. Kad je spot izaša moga si čut komarca u letu od muka koji je nasta. Drugi problem je šta ja radin u najgorim uvjetima u regiji. Iman snimatelja i to je to. Dok san živija u Beogradu bija san i snimatelj. Neugodna situacija kad se sam pojaviš na setu. Ništa manja i kad dođemo nas dvoje. Al` spašavala me referenca pa niko se nikad nije bunija.
Za sebe kažete da ste sasvim običan čovek koji se razlikuje od umišljeno uspešnih likova.
Batinović – Možda baš u tom grmu leži zec. Ljudi vole običnog čoveka. Idu mi na ku..c ego tripaši. Ono kad mu nesmiš kazat: „Stari ovo ti je je..no loše”. Odma se uvridi i digne ti pozdrav. Kad daju intervjue govore ka nekim pametnim izrazima di ih niko 50% ne razumi. I to in je cilj da se ljudi osjećaju jadno i nepismeno pored njih. U mene toga nema. Ja pričan jezikom ulice. I beštiman isto tako. Od dvehiljadite godine ja više neman cenzure u ikojem mediju uključujući HTV. Ja san javno i na televiziji i novinama ispljuva svoje spotove, a da bi ludilo bilo veće na te iste spotove je odvalila cila država. Meni je to super drago kad publika tako reagira al` ono intimno u meni je jedno ogromno razočarenje. Priko 200 miljona lajkova iman na jutjubu. Dodaj jos bar 2 puta toliko onih koji pogledaju al ne lajkuju jer nemaju tu naviku (ja san prvi takvi) pa dodaj da bar 70% mojih spotova ljudi gledaju po X puta pokušavajući ubrat priču a to je moja poanta. Želin da se ljudi uključe. Da nisu ovce kojima san servira koliko je 2+2. Pa nisu debili. Ja in uvalin mali rebus i uključin ih u priču. Razlika je između gledatelja i sudionika. Ogromna. Garantiran životom da recimo od 10 miljona gledanja njih imamo isto toliko različitih doživljaja. I ja san u paketu sa njima jer ni ja neznam šta san tija reč. Ja san samo projekcije iz glave kroz kameru dava na ekran. Kad te puste miljone pretvoriš u minute pa vidiš koliko godina svog života je neko da nečemu mome, bude mi tako neugodno uz sav moj naklon i zahvalnost svakome od njih.
Zanimljivo je, takođe, da ste u izradi Vaših spotova Vi zapravo multipraktik. Radite sve što bi trebalo ekipa ljudi da radi. Ne bojite li se da u nečemu ne pogrešite, ipak nije normalno da jedan čovek sve zna i ume?
Batinović – Nije normalno baviti se ovim poslon na Balkanu. Ja san 3 godine vuka kabele po snimanjima i usput snima kratke filmove. Bija san ka neka centralna figura u toj kategoriji u Jugoslaviji. Kabele san vuka da bi moga gledat i učit. Razočarenje je uletilo vrlo brzo. Svatija san da po tim snimanjima genijalaca- režisera ima jedva 3%, a sve drugo su jebivjetri, egotripaši koji glume neke face. Pogotovo ako na snimanju ima zgodnih žena. I naravno ko bi prvi na..ba? Pa oni zadnji u hijererajhiji. To jest – ja. Kako je meni bilo neugodno pred tim curama ne mogu opisat. Al nisan ni ja sisa veslo pa bi in je…no uzvratija da nikad nisu to svatili. Ja triban razvuć 30 m kabela od točke A do točke B. Ja to mogu napravit za 45 sekundi, ako želim. Njima bi to razvlačija minutama. Bitno je da me nikad ne vide da stojim. A glupi su da gledaju brzinu. Svaki dan san mu stvorija bar sat snimanja manje samo zato šta je bija peder prema meni. Onim pravim režiserima niko ne može uć u glavu da bi ga pokuša razumit. Isto ka niko ne može uć ni u moju. Ne mogu ni ja, nego čekan ka prosjak da mi nešto da. To razočarenje da neću naučit ono zbog čega san doša san okrenija naopako i pretvorija u je..nu pobjedu.
Tri godine san učija kako nesmin radit. I kako se triban ponašat prema svakome na setu. Ja nikad nisan snimija loš kadar jer takve uberen odma. Tako da mislin da je u mene naopako. Znam šta je loše i onda jedino šta je ostalo je da mora bit dobro. Jedno vrime san kupija kran i upa u još 2 čovika. Da si ikoga ikad doveja na moj set a da ne zna nikoga od nas i pita ga ko je ovdi režiser ja bi sigurno bija bez ijednog glasa. Ja san svojim ljudima utulija u glave da ovo nije moj spot nego naš. I to stvarno mislin. Tako bi lik posli snimanja di je X puta prenaša stotine kila utega od krana navečer po gradu bi ponosno govorija kako je danas snima Gibonija. I ja bi tad bija najsritniji i uvik bi to potvrđiva. Zato je moja ekipa uvik ginila za mene i sabotaža nikad nije došla ni do pete a kamo li mozga. Gušta bi ih gledat kako pucaju od ponosa kad god bi bija gotov neki novi spot. Naravno dobar spot.
Moje mišljenje je da ako želiš bit dobar režiser moraš sve poznavat. Kako da ja nešto tražim od snimatelja ako ne poznajem objektive ili šta koja kamera može. Nikako. Devedesetih san montira na crno na HTV-u. Noću naravno. Početkom 2000-tih san na jedan potpuno nadrealni način uspija nabavit svoju montažu i od tad sam montiran svoje. Montaža je bogovska stvar jer tek tu vidiš u finalu ono šta si snima razbacano i di realno nikad nemoš bit siguran jesi li napravija dobar posal. Okej moš vidit jesi li snimija dobre kadrove al to ne znači da spojeno mora bit dobro. A nemoš ni to kad radiš na filmu. Film nosi teške drame a znale su mi se i dešavat. Užas! Ja san siguran da kad bi ima 20 ljudi na setu ne bi uopće funkcionira.
Mnogo toga radite uz pomoć “štapa i kanapa”, a opet ispadne bolje no proizvodi izašli iz preskupe opreme? Karijeru ste, recimo, napravili na kameri Bolex.
Batinović – U cilim devedesetim 95% spotova san pokrete radija iz invalidskih kolica i iz onog kamiona sa košarom sa kojom se održaje javna rasvjeta. To san smislija i koristija na svom prvom filmu i nastavija posli kroz spotove. Kako nisan ima love ni za šta, a doša san iz kratkog filma di san iz 12 minuta filmske vrpce radija filmove duže od 11 i po minuta, ja san od početka naučija full koristit mozak. Očito da u filmovima a ni u spotovima nikad nisan radija ni jednu, a kamoli nekoliko repeticija jednog kadra. Tako san uvik smišlja neka rješenja ili ideje koje su imale jak efekt al` najbitnije nisu koštale ništa ili jako male novce. Prvi san uša kamerom ispod mora. Svi su popadali u nesvist. U TBF-u san kupija staro auto za 150 eura. U voznom stanju. Izdemolira ga i itnija u provaliju i ovi opet popadali i zovu mene da ko je ovima da miljon za spot. To su ludila koji oni nemaju u glavi. Oni su došli iz školskih klupa akademije, a ja sa ulice. A kameru san kupija od prve plače na televiziji i iman je još uvik i imat ću je do kraja života. Inače sa tom kamerom je snimana cila propaganda Hitlera. Svaka priča dalje je suvišna.
Da ne zaboravimo muziku. Pre spotova, bila je muzika. Je l` vam ponekad žao što ste je napustili?
Batinović – Raspadom Juge raspale su se sve moje ljubavi. Prva nogomet. Sport općenito. Muzika uglavnom strana je išla negdi do polovine 90-tih. A od domaće san ima svoje favorite u Hrvatskoj i Srbiji. I to je bilo super dok san bija fan ka i svaki drugi. Problem se desija kad san ja upozna te ljude i vidija koliko su to loši ljudi. Fejkeri. Koji sa nekom rimom ili stihom ljudima prodaju maglu, a sve u svrsi love. Novac in je jedini motiv. Stipse su za platit spot i puno mu je dat dva sata svog pivanja za nešto šta će mu garant donit X puta ta dva sata.
Njihovi životi su totalno suprotni od onoga koje pivaju. I naravno tako su mi se zgadili ljudski, da organski ne mogu više slušat sekunde njihove muzike. Ima njih nekoliko zbog kojih se isplati još zadržavat u ovom poslu. Oliver kojeg više nema. Bajaga. Gibonni… I vjerovatno još ko al` mi sad ne pada na pamet. 4.30 sati ujutro je dok sad ovo pišem. Mislin da ste me razumili šta san tija kazat.
Ja nisam u Vašem svetu, ali mi se čini da se spotovima – generalno gledano – malo pažnje poklanja. A koliko su oni, zapravo, važni?
Batinović – Koliko su važni? Zadnjih više od 35 godina oni su jedino i važni. Naravno da se ignoriraju jer su se našli povrjeđeni ego tripovi izvođača. Kad je Michael Jackson izda vrhunsku pismu Triler a spot mu radija Martin Scorcese i kad je stvar predstavljena javno niko o pismi nije govorija. Svi su brujali o spotu. E, sa tim momentom je bilo jasno u kojem smjeru će ić glazba. Vec san reka niko te više ne pita koliko si proda ploča nego koliko imas gledanja na jutjubu. Pogledaj na koncertima reakcije publike na pisme koje imaju spotove i usporedi je sa pismama bez. Nebo – zemlja. Naravno pričamo o dobrim spotovima. Loš spot je anti reklama. Sa dobrim spotom možes izgurat i lošiju pismu u prvi plan. Evo mog primjera. ”Teške boje„ su izašle u eter 10 miseci prije spota. Niko je nije ni primjetija ni je…va 2%. Nigdi na top ljestvicama nije došla dalje od 15. mista. Izaša spot i desija se potres u regiji. Jebate napravija san haos u čistoj improvizaciji jer san radija od kadra do kadra. Kad bi završija jedan onda bi mozga ko bi moga bit sljedeći. I kažen- sad bi moga gitarista. I tako do kraja spota. Mislin da se više nikad neće dogodit da jedan spot toliko drsko pomete regiju. Tri godine su bili prvi na top listama. Imali miljon nominacija za Porina i miljon ih i dobili. A niko nije zna nijednu drugu pismu sa albuma. Malo debilno. „Teške boje” u svemu imaju više nego sve drugo in zajedno u karijeri. Čisto ludilo i sad umisto da zasluženo uživan u nečemu mome oni su napravili sve da mi se gadi šta san ih ikad radija. Ne mogu ga organski ni gledat više. Eto lip kraj za odgovor na pitanje. I za šlag spot san in radija besplatno.
https://www.youtube.com/watch?v=_5m4Xd3PMQU
A šta je bilo sa pisanjem? Sa knjigom koju ste počeli pisati? Eto još jednog posla kojim se Žare bavi.
Batinović – A je…te, to je čisto ludilo! Ka i sve u mom životu. Pročita san jednu najdebilniju knjigu imena “Teorija filma” i odma posli snimija prvi film i pokupija miljon nagrada i zaključija da možda nisan zaluta u te vode. U životu san pročita jednu knjigu i 12 strana druge i tu je naša ljubav prestala. Lektire san prepisiva a kad se pisalo na satovima uvik san dobija jedinice. Bija san glup za sastavit četiri suvisle povezane rečenice. J…. ga nemoš sve ni znat pogotovo šta nisan pročita ništa.
Svaki dan mi počinje sa kavom u kvartnom kafiću. I tako jedno jutro ja naručim kavu i ne znam odakle mi uleti u glavu da napišem priču kako je nasta jedan moj spot. Ja u principu pamtim malo duže od srdele. Znači za 5 sekundi san zaboravija, a sad otkrijem da iman je…no foto pamćenje. Doslovce san zna kako je ko mirisa u nekom trenutku. I naravno nisan triba ništa smišljat nego samo stavit u ekran sve situacije. To su priče koje progutaš u sekund i koje ponovo čitaš bezbroj puta. Ja prvi i svaki put se sam smijem na svakoj trećoj rečenici. I gledan to ludilo al` nisan ima m…da par dana je plasirat javno. I posli par dana je kažen sebi – ionako svi misle da si munjen i ionako si ima i gorih ispada i ako vidiš da je debakl izbrišeš post i adio Šekspir karijero.
Objavin kad ono ovacije. Mole da nastavin. I nastavija san. Za jednu priču mi je bila dosta jedna kava. Ludilo je….te i nađen se se negdi na 10-toj po redu, a to je bija Bajaga. “Daljina, dim i prašina”. I objavin ja nju i ka po dogovoru u 15 minuta ulječu mi porukama u inboks prijatelji. Urednici velikih novina. Pisci knjiga i govore: Koji ku…c to radiš? Mislin se – šta san sad sjeba. Šta radin je…te? Pa prestani stavljat ovo po fejsu. Mi bi ti izdali knjigu. Hahahahaha. Je li to ludilo? Malo je kazat. Al` knjjga mora bit hit. Glavni glumci – najveće zvjezde estrade regije. Scenarij svi znaju jer su te spotove gledali stotine puta. Njih na stotine miljuna. Da svaki iljaditi njihov fan kupi knjigu bija bi rekorder prodaje. Dakle sve znaju osim ovoga šta ja pišem. Kako je nastaja svaki taj spot. Borat je mala beba za ovo moje. Knjige san mrzija je l` su bile pune slova i reka san da će moja knjiga imat bar jednu stranicu više sa slikama nego sta je onih sa tekstovima. Mislin, stavljat fotke sa tih snimanja. Moran otić na neki otok 5 dana. Odmorit mozak i dovršit knjigu.
“Ludilo iz glave je važnije od svih sredstava” – pročitah negde Vašu izjavu. Šta ste hteli da nam time kažete?
Batinović – A to šta san reka. Naravno ovo vridi za one koji stvaraju, a ne kradu. Reka san u kojim uvjetima san radija. Tu bi svak normalan poginija na drugom spotu a ja san na nogama još uvik. Ludilo koje iman u glavi je očito dovoljno da izbriše svu tu neimaštinu koju iman na setu. A uglavnom nisan ima nikad ništa. Prvih 10 godina snimatelj mi nije vidija stativa skoro nikad. Reflektore san ima 2 puta u karijeri. Nikad nisan ima šminkera. Prije bi se ubija nego da mi neko muškome stavlja puder po licu. I Severina i Rozga su se same šminkale. Teška gerila. Al` san ima nešto potpuno drukčije od ostatka u eteru i ima san nešto šta je privuklo publiku.
Moja karijera se lomila na Temperi od Gibonija. Ja do tada nisan ima ni osam spotova i kažen ja njemu kako mi je dopizdilo snimat ono klasične spotove i da bi ja tija radit nešto drukčije. A šta bi ti radija, pita on mene. Neman pojma šta ali znam sigurno da niko neće razumit ništa. Neću ni ja razumit ništa al` san siguran da će ljudi to popušit. Razmišlja je 5 sekudi i reka – „Radi to”. I od tada san zna da san uboja pravi put jer san do tad luta u potrazi za onim za šta san rođen. Stvorija san globalno jedinstven rukopis. Traja je 10 godina i završija sa “Tragom u beskraju” Olivera.
Jeste li zadovoljni životom i učinjenim u njemu, ili ima mesta za bolje ?
Batinović – Naravno da nisam. Izgubija san godine na nečemu šta me ne zanima. Tek kad snimim film ću moć kazat: E sad si ostvarija sve šta si tija.
Foto : Lična arhiva
Moram na kraju da Vas još nešto pitam. Budući da je ovo portal namenjen osobama sa invaliditetom, zanima me šta Vaša “luda glava” misli o njima?
Batinović – Kad ste mi poslali pitanja preletija san ih brzinski. Doša san do zadnjeg i šokiralo me. Isti sekund san zna da ću dat intervju pa makar odgovorija samo na zadnje pitanje. Odgovor na njega nosim u sebi zadnjih četrdesetak godina, a zadnjih 20 čekan priliku da je mogu izbacit iz sebe i odat moju tajnu svima. Iskreno san mislija da se to nikad neče dogodit jer kome ovako pitanje može past na pamet. Može vama, jer ste ambasadori tih ljudi. I je…no bi volija da ih ovi razgovor ne razočara.
Reka san da kasnim jer san ima osobni udes. Ima san 4 zihera za poginit u 3 dana. Evo i tu san s…ba svemir. Siguran san da sve moje nisan radija ja nego neko iz druge galaksije a ja san odabran da dam svoje tjelo za prezentiranje njegovih radova. Nemoš ove stvari na ovoj kvaliteti radit, a da da si doša sa zidića sa ulice.
Kako san bija izuzetno ružno dite tad san i volija ružne ljude. Hendikepirane pogotovo. Od moje desete godine pa sve do danas nikad se nije dogodilo da ako ugledan igdi hendikepiranu osobu da se isti sekund u sebi se obratim Bogu i molin ga da dotičnoj osobi da svu sreću i radost u životu. I to i želin. Želin 40 godina. I osječan da su moje želje doprle na pravo misto i da su bile opravdne. Pozdravljam vas i vaše čitatelje. Hendikepirane posebmo. Vi ste moji heroji i ja van se divin. Sram me je šta san uzeja djelić pažnje koja pripada vama.
Autor: Gojko Agatonović
