Foto: Lična arhiva
Organizacija “Nauči me” iz Niša, osnovana pre šest godina, bavi se obrazovnim projektima u Srbiji. U okviru programa podrške javnom zagovaranju zajednici “Istraži – Osnaži” koju sprovodi Trag fondacija, uz finansijsku podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenuta je inicijativa “Zaprati pratioca”, koja je namenjena edukaciji i stručnoj podršci porodicama dece sa invaliditetom i teškoćama u razvoju. Istraživanjem sprovedenim u 15 osnovnih škola u Nišu ustanovljeno je da ima 160 učenika i učenica sa invaliditetom i teškoćama u razvoju. Od tog broja samo 45 koristi uslugu ličnog pratioca, dok je za 30 ova usluga odobrena, ali nije realizovana. O dostupnosti i funkcionisanju usluge ličnog pratioca i rezultatima istraživanja, tim organizacije “Nauči me” je nedavno u prostorijama Think Innovative organizovao okrugli sto. O svemu ovome, utiscima i zaključcima sa događaja pričamo sa koordinatorkom projekta “Zaprati pratioca” Bojanom Pucarević
Bojana, šta vas je podstaklo da pokrenete inicijativu “Zaprati pratioca“?
Bojana: Kao što ste rekli, naša Organizacija se do sada bavila isključivo obrazovnim politikama. Kada je Trag fondacija raspisala konkurs za projekte koji će zagovarati promene u našim lokalnim zajednicama, shvatili smo da postoje usluge koje deci sa invaliditetom i teškoćama u razvoju omogućavaju da nesmetano pristupe procesu obrazovanja, ali i socijalizaciji uopšte. Istražujući normativne akte, socijalne i obrazovne politike Grada Niša uočili smo da postoji prostor za unapređenje funkcionisanja ovih usluga, a mi smo u fokus stavili uslugu lični pratilac za dete.
Ko je zadužen za sprovođenje ove usluge?
Bojana: Iako se u Zakonu o socijalnoj zaštiti ne navodi eksplicitno, usluga lični pratilac deteta spada u dnevne usluge u zajednici kao i usluge dnevnog boravaka, pomoć u kući, svratište… Ovu uslugu obezbeđuju jedinice lokalnih samouprava. Tačnije, jedinice lokalnih samouprava bi trebalo da procene potrebe svojih građana i na osnovu toga da planiraju finansijska sredstva, kao i da odrede ko će biti pružalac ove usluge. Međutim, u praksi postoje brojni izazovi u planiranju, ali i realizaciji ove usluge.
Foto: Lična arhiva
Šta je pokazalo istraživanje? Koje su prednosti i slabosti socijalne usluge ličnog pratioca trenutno?
Bojana: U istraživanju koje smo realizovali, učestvovali su roditelji dece koja koriste, ali i dece koja ne koriste uslugu. Svi roditelji koji koriste uslugu saglasni su da im je to veoma značajna podrška u brizi o detetu. Isticali su da je posebno važan odnos koji porodica, a pre svega dete uspostavi sa osobom koja obavlja ulogu pratioca. Na ovaj način deca uspostavljaju odnos sa osobom koja nije član porodice i na taj način grade svoju socijalnu mrežu. Prednost je što je većini roditelja ova usluga omogućila da ostanu uključeni u proces rada, odnosno nisu morali da se isključuju iz ovog procesa kako bi obavljali zadatke koje obavlja lični pratilac. Ova je veoma značajno za finansijsku stabilnost porodice. S druge strane, roditelji koji ne koriste uslugu navodili su da postoje izazovi tokom apliciranja za ovu uslugu, tačnije da nisu dovoljno ili uopšte informisani, da se pomeraju je rokovi za aplikaciju, ne postoji mogućnost da uslugu dobiju svi kojima je potrebna. Takođe, kroz istraživanje smo utvrdili da gotovo svi roditelji čija deca nisu ostvarila pravo na ovu uslugu nisu uključeni u proces rada i neformalno obavljaju ulogu ličnog pratioca za dete. To dalje stvara izazove kao što su ugrožavanje finansijske sigurnosti porodice, da se roditelji osećaju needukovano i nedovoljno podržano u obavljaju ove uloge, da postoji rizik od izgaranja roditelja.
Šta ističu roditelji dece sa invaliditetom i teškoćama u razvoju kao izazove?
Bojana: Ono što su roditelji istakli kao izazov jeste i to što lični pratioci svoju ulogu obavljaju samo tokom školske godine i uglavnom je njihovo angažovanje vezano za školske aktivnosti. Naime, Grad Niš je osnovao Komisiju za izbor korisnika usluge personalnih asistenata i ličnih pratilaca, koja je donela dokument prema kome se usluga lični pratilac pruža u vreme odvijanja nastave u školi i ne uključuje školske raspuste, državne praznike i dr. Na osnovu ovoga se može zapaziti da ovako predviđena usluga nije u potpunosti u skladu sa svrhom usluge koja je predviđena Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Prema ovom Pravilniku svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti. Roditelji dodaju da u ovakvim okolnostima lični pratioci obavljaju poslove i za koje nisu plaćeni i po principu “dobre volje”, kao npr. odvođenje dece na izlet, pružanje podrške detetu tokom raspusta, praznika i sl.
Prema Vašim saznanjima, kakva je saradnja organa lokalne samouprave i određenih institucija i korisnika?
Bojana: Interresorna komisija donosi rešenje zasnovano na stručnom mišljenju o postojanju ili nepostojanju potrebe za dodatnom podrškom detetu u različitim oblastima funkcionisanja. Ako ova Komisija utvrdi da postoji potreba za podrškom, često to u praksi ostaju na nivou preporuke koja se ne realizuje, odnosno dete ne dobije taj vid podrške. Jedan od razloga je da Grad Niš, i ako je rastao broj zahteva, 2020, 2021. i 2022. godine predviđao ista sredstva iz budzeta (10 miliona). Takođe, postoji veliki problem u informisanju roditelja da imaju pravo na ovaj vid podrške, pa mnogi i ne apliciraju za to. Prema informacijama koje smo dobili, takođe roditelji nisu uključeni u proces odlučivanja na koji način će se usluga realizovati što stvara mogućnost da tako kreirana usluga neće odgovoriti na njihove potrebe.
Foto: Lična arhiva
U kakvoj atmosferi je protekao okrugli sto? Ko je bio prisutan od zainteresovanih strana?
Bojana: Na okruglom stolu bili su predstavnici roditelja, Interresorne komisije, osnovnih škola, civilnog sektora, osoba koja vrši ulogu ličnog pratioca, predstavnici centra koji pruža ovu uslugu. Okrugli sto je protekao uglavnom u atmosferi saglasnosti oko toga da postoje brojni izazovi u planiranju i realizaciji ove usluge. Predstavnici roditelja su naročito istakli zabrinutost s obzirom na najavljene izmene oko načina pružanja usluge lični pratilac deteta. Resorni većnik za socijalna pitanja Gradske opštine Palilula, iako je bio pozvan nije se pojavio na okruglom stolu.
Koja je Vaša preporuka, na koji način animirati odgovarajuće institucije da se uključe u poboljšanje kvaliteta usluge ličnog pratioca?
Bojana: Mi smatramo da postoji puno prostora da ova usluga bude unapređena, a sve u cilju kako bi ona bila svrsishodna i ispunila cilj koji joj je normativno propisan. Sredstava u budzetu su ograničena, ali postoje resursi koji bi adekvatnijim umrežavanjem, bez značajnijeg povećanja finansijskih resursa mogli biti stavljeni u službu podrške deci i njihovim porodicama. Čini se da prvi korak jeste komunikacija svih zainteresovanih strana, a pre svega participacija porodica koje bi jasno izrazile svoje potrebe za podrškom.
Koji su glavni zaključci ovog okruglog stola?
Bojana: Učesnici skupa su se složili da u Gradu Nišu postoje brojni izazovi u funkcionisanju ove usluge. Svi učesnici naglašavaju da i ako je uloga ličnog pratioca normativno jasno definisana, u praksi lični pratioci gotovo uvek realizuju i deo poslova personalnog asistenta. Naglašavaju da je razlog tome što deca koja ostvare pravo na jednu uslugu, nikada ne ostvare i drugu i ako su svrhe tih usluga potpuno različite i vrlo često deca imaju potrebu i za jednom i drugom.
Kada je u pitanju Interresorna komisija, učesnici su napomenuli da roditelji često nisu informisani da rešenje koje koje ova komisija izdaje, nije obavezujuće već da je samo preporuka za pružanje dodatne podrške. Kako se u praksi dešava da rešenja ne budu realizovana, odnosno da dete ne ostvari pravo na uslugu roditelji su često veoma nezadovoljni. Predstavnici škole pak napominju svoje iskustvo i smatraju da su rešenja Interresorne komisije nepersonalizovana i neindividualizovana, tačnije da “liče jedna na druga” i da se u tim rešenjima često mešaju podrške iz sistema socijalne zaštite i podrška iz domena obrazovanja (ne prave razliku između ličnog pratioca i pedagoškog asistenta).
Učesnici su se saglasili sa nalazom istraživanja da često ulogu ličnog pratioca neformalno obavljaju članovi i porodice i da im je potrebna podrška i različiti vidovi edukacije. Izražena je saglasnost da su roditelji često “prepušteni sami sebi” i da je važno osmisliti modlaitet podrške koji će sveobuhvatnije odgovoriti na njihove složene potrebe.
Foto: Lična arhiva
Koje su buduće aktivnosti u realizaciji ovog projekta?
Bojana: U narednom periodu ćemo na ovaj način, putem medija, nastojati da što više izveštavamo o ovoj temi, kako bi se svi zainteresovani informisali. Potom ćemo u martu održati još jedan skup i pozvati sve važne aktere da prezentujemo preporuke do kojih smo mi došli, ali i da zajedno promislimo o nekim drugim rešenjima.
Autor: Milica Živković
