Autor: Gojko Agatović
Foto: Vesna Zakonović Arežina, lična arhiva
Radio-voditelj, pisac, novinar, mama, tekstopisac, ko je, ustvari Vesna Zakonović Arežina?
Ja sam žena koja živi ljubav i voli posao koji radi. Sledila sam svoje snove i ostvarila ih. Kao dete sam govorila da ću raditi na radiju i pisati knjige. Sa nepunih osamnaest bila sam član “Belle Amie” radijske ekipe u Nišu, od 2010. deo Nacionalnog radija. Prvu knjigu sam objavila kada sam imala dvadeset šest godina. Poslove PR-a, produkcije televizijskih emisija, pisanje za časopise, pisanje scenarija za popularne crtaće, ali i sinhronizacija istih, dokaz su da kreativnost ne poznaje granice. Samo joj docrtaš krila i daš joj slobodu. Prostor u etru. Zasluženi delić svemira.
Jednom si napisala da si pisac po rođenju – novinar po opredeljenju. Šta je teže, ili, da okrenemo pitanje, šta te više usrećuje i opušta?
Trenutno realizujem zanimljive radijske forme za stanice širom Srbije i to me jako raduje, jer me prethodne tri godine nije bilo u etru. Zvuči kao fraza, ali kad nešto voliš, onda nema teškoća, samo izazova.
U toku je i promocija moje nove zbirke priča “Kapiten svog života”. Sve to me usrećuje, opušta i puni energijom u isto vreme.
Foto: Lična arhiva
Da moraš da biraš šta bi odbarala od svega ovoga da budeš i zašto?
Moja sreća je što ne moram da biram (smeh). Ponosna sam na činjenicu da ja pišem priloge koje snimam, odnosno da sam u isto vreme novinar, autor i voditelj. Zapravo, ja sam izabrala da budem Keva Zakon i u životu i na Instagramu. A mama ipak zna najbolje (smeh).
Da li ti je dan ponekad kratak za sve što želiš da uradiš?
Kad je dan kratak, noć je duga i inspirativna (smeh). Naučila sam da se rasporedim tako da me uvek ima dovoljno.
Odakle ideje za knjige ali i za emisiju koja obiluje najrazličitijim temama ?
Život je sam po sebi beskrajna inspiracija. Ja sam prijatelj koji pažljivo sluša. I hvata beleške. Emisija koju sam uređivala i vodila na “Radiju S” je bila voljena i slušana upravo zbog toga što sam prenosila zanimljive i divne priče ljudi koji žive i stvaraju pored nas. Te priče se i dalje prepričavaju, iako me trenutno nema na radiju.
Osim u novinarstvu i književnosti, oprobali ste se i u muzici, kao kompozitor i tekstopisac. Imali ste svoj novinarski bend “Spikersi”. Nastupali ste na festivalima u Budvi i Herceg Novom. Pisali ste tekstove i komponovali za Gocu Tržan i “Creative band”?
“Spikerse” sam napravila zato što sam želela da imam drugačiju reportažu sa festivala. Da bude iz ugla nekog ko učestvuje, nekoga ko može da oseti energiju bine, tremu, neizvesnost tokom glasanja. Komponovanje i pisanje tekstova je oduvek moj hobi, ali eto, napisala sam neke lepe pesme koje se pamte, a Goca je po mojoj pesmi “Plavi Ram” nazvala i album.
Godine 2016. na Fejsbuku ste pokrenuli akciju „Dobre vile i maturske haljine” sa ciljem da devojke kojima više ne trebaju maturske haljine iste poklone onim devojkama koje sebi ne mogu da ih priušte. Da li je to otkrivanje još jedne strane Vaše ličnosti ?
Četvorocifren broj srećnih maturantkinja, gomile poruka koje smo koleginica Ana i ja sačuvale, poklonjene haljine, cipele, aksesosari, nova prijateljstva, priče podrške i ljubavi, dokaz su da svoj status i ideju uvek možete da iskoristite za opšte dobro. Za četiri godine i četiri generacije maturanata jedna radijska priča se pretvorila u pokret koji negujemo i na koji smo jako ponosne.
Foto: Vesna Zakonović Arežina, lična arhiva
Rođeni ste u Nišu gde ste živeli do studija. U Nišu ste napravili i svoje prve novinarske korake. Vraćate li se često svom rodnom gradu i nedostaje li Vam ponekad taj južnjački mentalitet?
Od rođenja sam na relaciji Niš – Niška Banja – Beograd, jer su tatini roditelji živeli i radili u glavnom gradu. Kada sam upisala FPN, i zvanično sam se preselila, mada ja Beograd oduvek doživljavam kao svoj rodni grad. I tu sam odrastala, zaljubljivala se, ovde žive moji Zakonovići. Južnjački mentalitet sa sobom nosim, to je mamina, jaka, glasna i raspevana linija (smeh). Nisam često u Nišu, ali Niš je zauvek u meni. Niška Banja posebno. Kad me pitaju odakle mi takva energija, uvek kažem da je to od tople, lekovite banjske vode.
Poznati ste i kao blogerka. Kada bi ste pisali blog o osobama sa invaliditetom kako bi ste ga naslovili i zašto baš tako?
Svako ko postoji, diše, voli, kreira svoj život i život zajednice može i treba da bude inspiracija svakom od nas. Osobe sa invaliditetom, koje uprkos poteškoćama u svakodnevnom funkcionisanju uspevaju da postignu sjajne rezultate, svrstavam u red diskretnih heroja. Tako bih i nazvala blog, jer neke heroje lično poznajem, volim ih i iskreno im se divim.
