Vanredno stanje u Republici Srbiji – sprečavanje širenja virusa Covid 19 (pravna perspektiva)

Autor Uklonimo barijere

Autor: Dr Filip Mirić

Uklonimo Barijere

Foto: Diego Parra, Pixabay.com

COVID-19 se širi svetom. Reč je o virusnoj infekciji koja se veoma lako prenosi. Kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti, na teritoriji Republike Srbije, uvedeno je vanredno stanje. Uvođenje vanrednog stanja ima ustavnopravno uporište. Naime, odredbom čl. 200. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 98/2006) propisano je da kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje. Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skupština odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština. Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, Narodna skupština je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupština, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Vanredno stanje je, 15. marta 2020. godine, uvedeno kako bi se zaštitilo zdravlje građana naše domovine. Sve uvedene mere, uključujući i one zdravstveno-sanitarnog karaktera morajuse bezuslovno poštovati. Za kršenje propisnih obaveza, predviđene su prekršajne i krivičnopravne sankcije. Naime, čl. 248. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 85/2005…35/2019) propisano je da ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine zbog krivičnog dela nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije. Osim ovog krivičnog dela inkriminisano je i prenošenje zarazne bolesti. Ovo krivično delo vrši onaj ko ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili sprečavanje zaraznih bolesti, pa usled toga dođe do prenošenja zarazne bolesti. Propisana kazna za ovo protivpravno ponašanje je do tri godine zatvora (čl.249. KZ).

U vreme vanrednog stana veoma je važno ne širiti lažne vesti i paniku. Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom. Ako je ovo krivično delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (čl.343. KZ).

Vanredno stanje i suzbijanje bolesti zahteva jedinstvo i solidarnost svih nas. U ovakvim prilikama, nema mesta panici i neodgovornom ponašanju kojima ugrožavamo svoje zdravje i zdravlje svojih sugrađana. Empatija i solidarnost treba da budu trajne vrednosti koje nas povezuju i omogućavaju nam napredak na svim životnim poljma.

Izvori:

  • Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 98/2006).
  • Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, 85/2005…35/2019).

Povezane objave