Autor: Dr Filip Mirić
Foto: Clément Theriez, Pixabay.com
Čulima primamo informacije iz spoljnjeg sveta. Ona su veoma važna za kreiranje svesti o svetu koji nas okružuje. Osim toga, razvoj čula vida i sluha su ključni za razvoj apstraktnog mišljenja kod dece i mladih osoba. Zbog svega navedenog, drugi tekst iz serijala o uzrocima invaliditeta biće posvećen uzrocima različitih formi senzornog invaliditeta.
Slušna invalidnost predstavlja nemogućnost korišćenja sluha kao sredstva za socijalnu komunikaciju. Takođe, gluvoću može izazvati kombinacija ova dva tipa. Oko dve trećine gluvih soba imaju kongenitalnu gluvoću prisutnu po rođenju, a jedna trećina ima stečenu gluvoću tokom života. Gluve i nagluve osobe obično mogu da nezavisno učestvuju u svim oblicima fizičke aktivnosti, pri čemu je izvesnom broja osoba potrebno prilagoditi neke aktivnosti. Gubitak sluha je opšti termin koji se upotrebljava kada se govori o gluvim i nagluvim osobama. Oštećenja sluha mogu se pojaviti u jednom od tri razdoblja: prenatalnom
(pre rođenja), perinatalnom (za vreme porođaja) ili postnatalnom razdoblju, tj. posle rođenja (Jorgić, Aleksandrović, Mirić. et al., 2020: 58). Što je veći gubitak sluha, to je teže razviti apstraktno mišljenje, pogotovo ako je on nastao u ranom detinjstvu. Razvojem modernih slušnih aparata osobama sa oštećenim sluhom je u velikoj meri olakšan svakodnevni život.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da oštećenje vida predstavljaju različita oštećenja/gubitke na nivou oštrine vida, vidnog polja, kvaliteta vida, kao i na oštećenja funkcija pripojaka oka (struktura u oku i oko oka), a koji olakšavaju vidnu funkciju. Oštećenje vida je stanje oštrine vida na boljem oku, sa korekcijom ili bez nje, u rasponu od amauroze do 30% normalne oštrine vida i/ili vidno polje suženo na manje od 10º. Oštećenja vida podrazumeva delimično ili potpuno odsustvo raspoznavanja svetlosti, ili značajno oštećenje vida sa oštrinom vida na boljem oku od 0,05 do 0,3 uz korekciju, čak i iznad 0,3 uz prognoze pogoršanja vida. Najmanji broj slepih i slabovidih osoba nalazi se u dečijem uzrastu, a najveći u senijumu. Oštećenja vida nastaju kao: posledica očnih bolesti, urođeno stanje i stečeno stanje (nastalo usled fizičkih povreda, padova, povreda mozga, infekcija, toksina itd).Osobe sa oštećenjem vida su: slepe i slabovide osobe. Kod slepih osoba se pretpostavlja oštećenje vida koje varira od potpunog odsustva percepcije svetlosti, pa do određenog stepena vizuelne slabosti; opisi i definicije obuhvataju funkcionalnu slepoću i profesionalnu slepoću. Slepa je osoba u boljem oku sa korekcijom ima oštrinu vida 0,05 ili manje, i osoba sa vidnog polja ograničena na centralnom delu manje od 100, pod uslovom da je gubitak vidne oštrine definitivna i da se ne može popraviti upotrebom korektivnih sočiva, farmakološkim i hirurškim tretmanom (Jorgić, Aleksandrović, Mirić et al., 2020: 63). Dualno senzorno oštećenje sluha i vida – gluvoslepoća je stanje koje za posledicu ima teže poteškoće i/ili ograničenja u prirodnom razvoju i funkcionisanju ljudskog bića. Gluvoslepoća može biti urođena ili stečena (Jorgić, Aleksandrović, Mirić, et al., 2020: 49).
Kao što se može zaključiti senzorni invliditeti su uglavnom trajni, čije se posledice mogu ublažiti korišćenjem savremenih tehničkih pomagala. Da bi ova pomagala bila dostupna svakoj osobi kojoj su zaista i potrebna, neophodno je stalno jačati zdravstveni sistem i ulagati u inovativne asistivne tehnologije. Na ovaj način se umnogome poboljšava kvalitet života osoba sa senzornim invaliditetom.
Izvori:
Jorgić, B., Aleksandrović, M., Mirić, F., Čolović, H, Dimitrijević, L. (2020) Holistički pristup adaptirnoj fizičkoj aktivnosti – teorija i praksa, Niš: Fakultet sport i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu.
