Autor: Ivan Novković, Fondacija PONS uklonimo barijere
Foto: Pixabay.com
Ovaj tekst stiže u susret obeležavanju 5. septebmra, Svetskog dana osoba sa povredom kičmenog stuba, ali po svom sadržaju ne gubi na aktuelnosti i svakako je prilika da javnost upoznamo s razlozima i značajem obeležavanja ovakvih datuma. Sam tekst izražava stavove autora po ovom pitanju, što upućuje na to da oni nisu jednaki stavovima većine u pokretu osoba sa invaliditetom u Srbiji. Istini za volju mnogo je pitanja u kojima stavovi autora ovog teksta nisu u skladu sa stavovima većine, ali bez razmene mišljenja i razlika u stavovima, male su šanse da se u jednom društvu dođe do napretka u rešavanju osnovnih problema sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom. U ostalom, jednoumlje nije donelo ništa dobro u bilo kojoj oblasti čovekovog delovanja, tako da ja čvrsto stojim na stanovištu da svakoj osobi sa invaliditetom koja želi da promišlja i deluje u korist svoje zajednice, nasuprot pukim profiterima u našem poslu, treba dati podršku da razvija svoju filozofiju i u javni prostor plasira ideje i sučelji ih sa drugim prisutnim idejama, kako bi svi zajedno došli do najboljih rešenja za nas.
U godišnjem kalendaru ima izuzetno mnogo datuma posvećenih ljudima sa invaliditetom. Sada kada smo već duboko zašli u XXI vek, možemo da kažemo da ljudi sa svakom vrstom invaliditeta imaju svoj dan u kalendaru. Najzastupljeniji su oni datumi koje su ustanovile Ujedinjene nacije, zahvaljujući kojima, osim datuma, imamo i niz dokumenata koje je ova organizacija usvojila i dala jasnu preporuku državama članicama da usvajanjem tih dokumenata, mahom napisanih u formi konvencija, ali i primenom preporuka, proaktivno rade na poboljšanju uslova života osoba sa invaliditetom svuda u svetu.
Ipak postoje i datumi koje su ustanovile pojedine međunarodne organizacije, a ima i mnogo datuma koje države same usvajaju i obeležavaju na takozvanonom nacionalnom nivou.
Postavlja se pitanje čemu svi ti datumi. Zašto ih obeležavati? Da li nas uporno obeležavanje približava zajedničkom cilju, boljem životu svih nas ili nas možda iz nekog razloga udaljava od pomenutog cilja?
U našem društvu, odnosno među istaknutim liderkama i liderima organizacija osoba sa invaliditetom, dominantno je mišljenje da nam obeležavanje posebnih datuma nije potrebno. Naime, oni smatraju, pošto izvesno svi mi ljudi živimo svih 365/366 dana godišnje i pošto u našim organizacijama radimo i bukvalno cele godine, da je izlišno da nas se građanstvo i donosioci odluka sete samo kada se obeležava naš dan.
Do detalja upoznat u kakvom društvu živimo i koliko se danas brzo živi, apsolutno se protivim tom stanovištu. Način na koji se pojedini protivnici obeležavanja takozvanih naših datuma obraćaju ljudima oko sebe, sada su već fraze za koje ne vredi posebno trošiti ove redove.
Važno je da budemo svesni, da se danas mnogo drugačije i brže živi nego par decenija ranije kada je većina organizacija osoba sa invaliditetom u svetu osnivana. To što se danas drugačije živi, za naše delovanje nije hendikep nego prednost. Danas uz mnoštvo medija i društvenih mreža, imamo mnogo načina da u javni prostor plasiramo sve naše poruke i teme. Dobili smo šansu da našim delovanjem svim našim porukama i temama damo na značaju, i u javnom mnjenju i donosiocima odluka dobijemo saveznike, a ne protivnike kojima ćemo večito prebacivati da na nas misle samo kada su neki posebni datumi u pitanju.
Na nama je odgovornost da sve te datume iskoristimo da pružimo javnosti i donosiocima odluka informaciju o tome kako živimo, ali i da precizno kreiranim porukama i programima, jasno dokažemo da smo sposobni da sami zastupamo svoje interese. To precizno definisanje kratkih i jasnih poruka, jedini je put kojim možemo da zadobijemo respekt čitave javnosti i postanemo faktor u društvu na koji mogu ozbiljno da računaju u pogledu poboljšanja uslova života svih građanki i građana. Naime, mnogo je tema i oblasti čijim rešavanjem ne utičemo samo na poboljšanje funkcionisanja osoba sa invaliditetom već na mnogo širu zajednicu i to je jedan veliki benefit koji možemo da iskoristimo u zagovaranju za našu stvar. To su benefiti koje bi morali češće da koristimo kako bi imali podršku javnosti za sve što nam trenutno predstavlja problem.
Sve ovo je bilo važno objasniti zato što je opšti utisak među ljudima sa invaliditetom da se stvari pomeraju sporo ili nikako.
Upotrebiću sada ja frazu. Današnji čovek, nema vremena da svakodnevno prati naše aktivnosti i da se sekira za nas kada ni sa sobom uglavnom ne zna šta da radi. Ali nam je tu, čita novine, sluša radio, gleda te-ve i „ne skida se“ sa društvenih mreža. To je naša šansa da spremni sačekamo „naš datum“ kreiramo kratku i jasnu poruku i efekat neće izostati.
