Uklonimo barijere
Autor: Petar Veljković uklonimo barijere
Foto: Petar Veljković
Srednjoškolci, članovi Društva za razvoj dece i mladih – Otvoreni klub iz Niša na Filozofskom fakultetu u Nišu održali su predstavu (Ne)Inkluzivna priča. U okviru predstave pokušali su da obuhvate, iz dosadašnjeg iskustva, veći deo problema sa kojima se susreću deca koja su uključena u inkluzivni program u školama.
Prisutnima u amfiteatru u okviru petnaestominutne predstave članovi Otvorenog kluba pokazali su da je nerazumevanje osoba sa invaliditetom širok društven problem. Deca koja su uključena u program inkluzivne nastave nailaze na nerazumevanje svojih vršnjaka, njihovih roditelja, ali vrlo često i samih nastavnika i prosvetnih radnika. Veliki problemi su takođe i neadekvatno adaptirane zgrade, kao i nedostatak nastavnih pomagala.
Razloga tome ima mnogo, od vaspitanja, kompetentnosti nastavnog osoblja, nerazumevanja pojma inkluzije i problema sa kojima se susreću deca sa invaliditetom od strane društva, pa sve do sistemskih problema.
Nakon predstave održan je građanski forum u okviru koga su prisutni diskutovali o prikazanim problemima u predstavi kao i o merama koje treba preduzeti radi unapređenja i podrške kako bi prava dece na obrazovanje bila u potpunosti ostvarena.
Predlozi i mišljenja prikupljeni su od strane članova Otvorenog kluba i biće uvršteni u dokument Predlog praktične politike sa preporukama, koji će biti dostavljen svim relevantnim institucijama i zainteresovanim stranama na lokalnom nivou.
„Postoji jedan veliki problem, a to je sistemski. U pitanju su lokalna samouprava i država. Država se jasno ogradila novim Zakonom. Kada se on čita sve je postavljeno, onako lepo evropski i svetski na mestu. Sva deca imaju prava, nema isključivanja, maksimalna inkluzija. Međutim, u praski, mnoge stvari su prepuštene lokalnim samoupravama. Zapravo lokalne samouprave moraju da obezbede sredstva, da školama pruže adekvatne uslove“, rekao je Jovan Marinković, menadžer projekta.
On je dodao da mnogi roditelji, nezadovoljni uslovima, ispisuju decu iz škola i vraćaju ih u specijalne škole, jer su jednostavno imali bolje uslove, bolji tretman i bolje stručnjake.
„Već smo pokrenuli inicijative u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje, Sekretarijatom za primarnu dečiju i socijalnu zaštitu, inicijative sa interresornom komisijom koja izdaje odluke za unapređenje uslova za konkretno određeno dete. Rešenje je da se opredele, za svaku školsku ili budžetsku godinu, na nivou gradskog budžeta, namenska sredstva koja će biti usmerena na svako dete konkretno ili u globalu sredstva za decu koja se budu na neki način javila ili ih komisija uputi“, kazao je Marinković.
Odluke interresorne komisije, dodaje Marinković, do skoro su bile pravno neobavezujuće, a i dalje se slabo poštuju.
„Iako su sada po novom Zakonu pravno obavezujuće situacija na terenu se nije mnogo promenila. Kada interresorna komisija napiše šta je detetu sve potrebno, od školskih pomagala do adaptacije same zgrade, često nailazimo na odgovor da škola jednostavno nema novca i sredstava da bilo šta uradi“, rekao je Marinković.
Iz Otvorenog kluba su jednoglasni, suština je odluka o namenskim sredstvima u okviru budžeta grada.
„Treba nameniti sredstva iz budžeta isključivo deci sa invaliditetom, deci iz ranjivih kategorija, iz marginalizovaih grupa, socijalno ugrožene. Jednostavno za tu decu postoji potreba za izdvajanjem novca. Radili smo mnoga istraživanja, fokus grupe, razgovore sa roditeljima na terenu, razne sisteme prikupljanja podataka i jednostavno to je suština svih problema i sistemsko rešenje do koga mi želimo da dođemo“, zaključio je Marinković.
