Uklonimo barijere

Autor: Dr Filip Mirić uklonimo barijere

Foto: Pixabay.com

Kada se govori o obrazovanju, obično se misli na usvajanje znanja. Međutim, obrazovanje je mnogo više od toga. Kroz proces obrazovanja usvajaju se i moralna načela, formiraju vrednosni sistemi i kreira pogled na svet.  Obrazovanjem se, putem školovanja, stiču kompetencije za bolje plaćena zanimanja, što doprinosi poboljšanju kvaliteta života ljudi. uklonimo barijere

Kada je reč o obrazovanju osoba sa invaliditetom, posledica socijalnog pristupa invalidnosti je stvaranje sistema  inkluzivnog obrazovanja. Proces inkluzivnog obrazovanja predstavlja uključivanje osoba sa  invaliditetom u redovan vaspitno–obrazovni sistem. U Republici Srbiji postoji veoma dobar norativni okvir za obrazovanje osoba sa invaliditetom na svim nivoima. U nastavku će biti više reči o najznačajnijim pravnim aktima iz ove oblasti.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao opšti pravni akt iz oblasti obrazovanja,  izričito zabranjuje i svaki oblik diskriminacije u vezi sa obrazovanjem. (čl. 7). Obrazovanje bez diskriminacije predstavlja preduslov stvarnja istinski inkluzivnog društva.

Zakon o srednjem obrazovanju propisuje da za učenika i odraslog kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom (čl. 12). Individualni obrazovni plan mora biti sačinjen u saradnji sa stručnim organima škole, samim učenicima i njihovim roditeljima, uvažavajući sve razvojne, obrazovne i razvojne potrebe učenika sa invaliditetom.

Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom kao posebno teške oblike diskriminacije predviđa uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje invalidnog deteta predškolskog uzrasta, učenika, odnosno studenta zbog njegove invalidnosti, kada te radnje vrši vaspitač, nastavnik ili drugo lice zaposleno u vaspitnoj, odnosno obrazovnoj ustanovi (čl. 20).

I konačno, Zakon o visokom obrazovanju u čl. 105. propisuje da student sa invaliditetom ima pravo da polaže ispit na mestu i na način prilagođen njegovim mogućnostima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Takođe, odredbom čl. 109 je propisano da student koji studira uz rad, student sa invaliditetom, student koji je upisan na studije po afirmativnoj meri i student koji ima status kategorisanog vrhunskog sportiste zadržava status studenta do isteka roka koji se određuje u trostrukom broju školskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa. Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja izuzetan podsticaj osobama sa invaliditetom da se uključe u obrazovni proces.

Mnogi faktori utiču da osobe sa invaliditetom budu izloženi riziku ili da postanu žrtve diskriminacije u obrazovanju. Iz literature su poznati sledeći faktori:

• arhitektonska nepristupačnost obrazovnih objekata;
• nedovoljna specijalizacija nastavnog osoblja;
• predrasude učenika prema ljudima sa invaliditetom;
• nedovoljna motivisanost samih osoba sa invaliditetom da se uključe u obrazovni proces;

Delovanje ovih faktora se može umanjiti i nekim od sledećih mera:

• poboljšati pristupačnost obrazovnih objekata;
• specijalizacija nastavnog osoblja za rad sa osobama sa invaliditetom;
• razvijati kod učenika na svim nivoima svest o značaju prihvatanja različosti među ljudima;
• podsticati decu sa invaliditetom i njihove roditelje da se što aktivnije uključe u obrazovni proces;
• u odgovarajuće radne grupe za izmenu postojećeg zakonskog okvira uključiti predstavnike struke (pedagoga, psihologa, profesora);
• kontinuirano praćenje primene zakonskih odredbi.

Neophodan je sistemski pristup problemu unapređenju položaja osoba sa invaliditetom u obrazovanju (Aleksandrović, Jorgić i Mirić 2016, 66-68).

Bez obzira na nesporne koristi od obrazovanja i inkluzivna zakonska rešenja, obrazovna struktura osoba sa invaliditetom u Srbiji je i dalje veoma nepovoljna. Prema rezultatima popisa stanovništva u Srbiji iz 2011. godine, za ukupno 153 700 OSI zabeleženo je da imaju završeno srednje obrazovanje. Ovaj broj predstavlja 27,2% ukupnog broja OSI starosti 15 i više godina, odnosno oko jedne četvrtine, i 5,1% ukupnog broja stanovnika u Republici Srbiji sa završenom srednjom školom (Marković 2014, 59). Broj OSI za koje je prijavljeno da su završile fakultetsko obrazovanje sedmog stepena iznosi 18 048. To znači da je ukupno 3,2% OSI fakultetski obrazovano, kao i da OSI čine 2,8% ukupne populacije sa diplomom fakulteta u Republici Srbiji (Marković 2014, 65). Nema podataka koliko je osoba sa invaliditetom steklo diplomu mastera i naučni stepen doktora nauka, ali se na osnovu statističkog trenda, može pretpostaviti da je reč o veoma malom uzorku.

Da bi se ova poražavajuća statistika o obrazovnoj strukturi osoba sa invaliditetom u Srbiji promenila, neophodno je da se, pored stvaranja materijalnih preduslova i permanentnog stručnog usavršavanja profesora i unapređenja nastavnih sadržaja, same osobe sa invaliditetom stimulišu da se aktivnije uključe u obrazovni proces. Argument koji se često može  čuti i među samim osobama sa invaliditetom, da se u Srbiji teško dolazi do posla i  da se zbog toga ne vredi obrazovati, prema našem mišljenju, nije održiv jer je kvalitetno obrazovanje upravo i preduslov dolaženja do posla i uspeha na tržištu rada. Bez sticanja odgovarajućih obrazovnih kvalifikacija osobe sa invaliditetom će ostati van slobodnog tržišta rada. Naravno, zapošljavanje osoba sa invaliditetom je proces koji se ne može okončati samo putem formalnog obrazovanja, ali ono predstavlja temelj za poboljšanje kvaliteta njihovog života.

Izvori:

Aleksandrović, M, B. Jorgić i Mirić, F. Holistički pristup adaptivnom fizičkom vežbanju. Niš: Fakultet sporta i vizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, 2016.

Marković, M. Popis stanovništva, domaćinstva i stanova 2011. u Republici Srbiji – Osobe sa invaliditetom u Srbiji. Beograd: Republički zavod za statistiku, 2014.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS”, br. 88/2017…10/2019)

Zakon o srednjem obrazovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 55/2013…27/2018)

Zakon o visokom obrazovanju  (“Službeni glasnik RS”, br. 88/2017…73/2018)

Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom (“Službeni glasnik RS”, br. 33/2006…13/2016). uklonimo barijere