Uklonimo barijere
Autor: Marija Jevremčević uklonimo barijere
Foto: Filip Mirić, privatna arhiva
Dr Filip Mirić, u svojoj impozantnoj naučnoj i profesionalnoj karijeri objavio je preko 80 naučnih članaka u naučnim i stručnim časopisima, dobitnik je nagrade i priznanja Viktimološkog društva, koautor je monografije u udžbenika i veoma je aktivan u pokretu osoba sa invaliditetom.
Filip je rođen 1981. godine u Nišu. Od rođenja živi sa posledicama cerebralne paralize. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2008. godine. Zvanje doktora pravnih nauka za krivičnopravnu naučnu oblast stekao je 2014. godine na istom fakultetu odbranivši sa odličnim uspehom doktorsku disertaciju „Savremena shvatanja fenomenologije i etiologije maloletničke delinkvencije“.
Trenutno živi i radi u rodnom gradu kao naučni saradnik i samostalni naučno-tehnički saradnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Sa dr Filipom Mirićem razgovarali smo o položaju i mogućnostima osoba sa invaliditetom u akademskoj i profesionalnoj karijeri.
Filipe, s obzirom na Vaše bogato akademsko iskustvo, kakav je položaj osoba sa invaliditetom na fakultetima? Da li imaju uslove za nesmetano studiranje, od konstrukcije same zgrade fakulteta, pomagala ukoliko su potrebna do razumevanja od strane profesora?
U vreme kada sam započinjao svoj akademski put, studenti sa invaliditetom su se suočavali sa brojnim preprekama. Arhitektonska nepristupačnost zgrada, nepostojanje nastavnog sadržaja u odgovarajućoj formi, pa i indirektne predrasude pojedinih nastavnika su samo neke od njih. Na sreću, danas je stanje mnogo bolje. To poboljšanje je jasno vidljivo u mnogim oblastima akademskog života i rada- počevši od arhitektonske pristupačnosti zgrada u kojima se nalaze fakulteti, dostupnosti nastavnih sadržaja, pa sve do stvaranja istinski inkluzivnog okruženja, koje stimulativno deluje na studente i nastavni kadar.
Koje su najveće poteškoće na koje nailaze osobe sa invaliditetom u toku studiranja i obrazovanja uopšte?
Arhitektonska nepristupačnost akademskog prstora koja je još uvek prisutna na pojedinim fakultetima uprkos naporima koje su učinjeni da se sve arhitektonske barijere uklone, predstavljaju, po mom uverenju, glavni odvraćajući faktor uključvanja većeg broja osoba sa invaliditetom u akademske procese na univerzitetima u Srbiji. Predrasude nastavnog kadra u vezi sa mogućnostima osoba sa invaliditetom da ostvare zavidne akademske i profesionalne rezultate su u velikoj meri uklonjene, zahvaljujući uloženom trudu i naporima samih studenata sa invaliditetom.
Iz Vašeg iskusta, šta je neophodno da se promeni na univerzitetima i fakultetima?
Potrebno je sprovoditi mere afirmativne akcije, kako bi se osobe sa invaliditetom stimulisale da studiraju. To se može postići kroz organizovanje tribina, na kojima bi osobe sa invaliditetom koji su sada ostvareni stručnjaci u svojim oblastima, prenosili mlađim kolegama svoja iskustva. Ovo je posebno važno jer mladi ljudi najbrže uče kroz identifikaciju sa pozitivnim primerima iz svog najbližeg okruženja.
Imate bogato iskustvo i veliko znanje u oblasti prava. Koliko pravni sistem naše zemlje štiti osobe sa invaliditetom?
Republika Srbija ima vrlo dobar pravni sistem za zaštitu prava osoba sa invaliditetom. Okosnicu tog sistema čine Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o zaštiti prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom (kao specijalni zakon- lex specialis u odnosu na opšte antidiskriminaciono pravo) i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i brojni podzakonski akti.
Šta je ono na čemu mora još da se radi u oblasti pravosuđa kada su u pitanju osobe sa invaliditetom?
Potrebno je uvek i u svakom pojedinačnom slučaju insistirati na doslednoj primenih podstojećih zakonskih i podzakonskih rešenja. Time bi pravni sistem dobio svoj životni oblik jer je on upravo i namenjen rešavanju konkretnih problema osoba sa invaliditetom. Da bi se ovo u punoj meri ostvarilo, od presudne je važnosti bolja informisanost samih osoba sa invaliditetom o svojim pravima i mehanizmima za njihovu delotvornu pravnu i faktičku zaštitu.
Veoma ste aktivni i u pokretima osoba sa invaliditetom. Šta je najbitnije u ostvarivanju principa samostalnog života osoba sa invaliditetom i prava osoba sa invaliditetom da samostalno donose odluke o svim pitanjima od značaja za njihov život i rad?
Da bi se principi filozofije samostalnog života osoba sa invaliditetom ostvarili u potpunosti važno je stvoriti društvo jednakih mogućnosti i jednakih šansi, uzimajući u obzir sve oblasti života i rada. Potrebno je jednom za svagda napustiti koncept „posebnih potreba“ jer svi ljudi imaju jednake potrebe samo su načini njihovog zadovoljenja različiti. Za postizanje ovog cilja neophodno je uložiti još dosta naporan, ali sam uveren da smo na pravom putu i da ćemo na njemu istrajati.
S obzirom na vašu akademsku i pravničku karijeru, šta biste poručili osobama sa invaliditetom koje su odlučne da studiraju i da se ostvare i napreduju u profesionalnoj karijeri?
Za uspeh u životu je najvažnije imati cilj i viziju kako taj cilj ostvariti. Zbog toga, moja poruka svim mladim ljudima sa invaliditetom je da vredi studirati jer je studiranje jedina prava investicija u životu. Njime se šire vidici i stvaraju realni preduslovi za poboljšanje kvaliteta života u budućnosti. Osim toga, radost akademskog postignuća je nemerljiva i daje snagu i za mnoge druge životne radosti.
Vaši saveti za uklanjanje barijera?
Uklanjanje barijera zahteva kontinuiranu i sinhronizovanu aktivnost svih društvenih činilaca. To je neprekidan društveni proces. Afirmacijom koncepta ljudskih prava, uz stalno usavršavanje na profesionalnom i ličnom planu svakog pojedinca, stvaraju se uslovi za uklanjanje svih barijera u društvu.
