Autor: Marija Jevremčević uklonimo barijere
Foto: Branislav Jankovic, privatna arhiva
Branislav Janković rođen je 1969. godine u Nišu. Dugogodišnji je novinar, radio je kao dopisnik RTS-a iz Niša, kao i na lokalnim televizijama NTV i „Belle Amie“. Širem auditorijumu, poznat je kao pisac proznih dela, kroz koja su razbijeni mnogi tabui i u kojima je na svoj karaterističan način uveo čitaoce u drugačiju istoriju, gde je sve moguće. uklonimo barijere
Autor je romana „O vukovima i senkama“, “Suze Svetog Nikole”, „Vetrovi zla“, „Peta žica“ i „Poslednji cirkus na svetu“, kao i zbirke priča “Bezimeni”, ali i jedne zbirke poezije i nekoliko dramskih ostvarenja.
Sa Branislavom Jankovićem razgovarali smo o književnosti, novinarstvu, pomeranju granica i razbijanju barijera.
S obzirom na to da ste dugo u novinarskim vodama, možete li nam reći kakvo je Vaše mišljenje, što se tiče medijskog prostora za osobe sa invaliditetom?
Pisati o problemima i uspesima osoba sa invaliditetom svojevrsni je izazov, ali i rizik za svakog novinara. Izazov – na pravi način predstaviti tu osobu, rizik – uraditi to bez stereotipa i predrasuda. Mislim da je uloga medija pre svega u podizanju svesti ljudi o ovoj temi. Dao bih više vremena i prostora tim temama i zaposlio više osoba sa invaliditetom u medijima. Zašto neko od njih ne bi vodio tv Dnevnik?
Da li mislite da pisci koji imaju neki invaliditet imaju iste mogućnosti da se probiju u književnom svetu?
Za probijanje i uspeh u književnom svetu je potreban talenat. Nebitno je da li imate neki invaliditet ili ne – uspećete ako dobro pišete. Ne može invaliditet da vas spreči da budete dobar pisac. uklonimo barijere
Koji su, prema Vašem mišljenju, pisci za koje mislite da bi mogli da posluže kao inspiracija onima koji žele da se bave književnošću, a nisu sigurni u sebe iz nekog razloga?
Sumnja u uspeh i kvalitet onoga što radimo ume da bude pozitivna i produktivna, jer nas tera da stalno preispitujemo sebe i budemo još bolji. Sa druge strane može da parališe i uguši svaki talenat od straha pred izlazak u veliki i okrutni svet i večitog pitanja: Da li sam dovoljno dobar? Od same osobe zavisi kako će se postaviti prema onome što radi i tu mu nisu potrebni veliki pisci da bi našao hrabrosti ili motiva da nastavi. Neka pogleda oko sebe – heroji su svuda oko nas.
Šta biste poručili onima koji tek počinju da se bave književnošću?
Razmislite još jednom, ali dobro razmislite, da li baš to želite. A ako već čvrsto odlučite, onda budite dobri u tome što radite. Nije dovoljno da se nazovete piscem, to moraju drugi da kažu – oni koji će vas čitati. I nemojte da tražite podršku, idole i uzore, tapšanje po leđima, nagrade i priznanja. Da kažem da jedino verujete u sebe bilo bi opšte mesto i floskula. Pišite, pišite i pišite! Ili sedite kući i kukajte kako niste dobili šansu, a tako ste dobri.
Imaju li mladi sa invaliditetom dovoljnu podršku da se bave književnošću?
Kao što rekoh za to vam ne treba podrška već talenat i volja. Bavljenje književnošću nije rad u kancelariji.
Mislite li da su kroz književnost likovi sa invaliditetom realno opisani i pružaju dovoljnu motivaciju ili koliko su likovi u književnosti po Vašem mišljenju motivišući i inspirativni?
To je tema oko koje će se uvek lomiti koplja. Koliko su realno predstavljene osobe sa invaliditetom u književnosti? Uvek se može zameriti piscima da to nisu dobro uradili. Da li su bili pod uticajem predrasuda, stereotipa, vremena u kojem su živeli. E sad, ako ćemo iskreno, šta znači realno pisanje o izgledu, karakteru, stavovima, željama, takvih osoba? Jesi li osobe sa invaliditetom bolje ili gore od drugih ljudi? Osećajnije, nežnije, grublje? Mislim da rasprava o tome odvlači pažnju sa mnogo bitnijih pitanja.
Da li se sloboda koja je dozvoljena u umetnosti koristi kako treba da bi se pokazala jednakost bez granica?
Šta je jednakost bez granica? I da li ćemo je ostvariti uz pomoć slobode u umetnosti ili socijalizacijom problema? Više može da uradi jedan dobar gradonačelnik nego svi pisci.
Kako, prema Vašem mišljenju, književnost može da doprinese razbijanju barijera u društvu?
Nikako. Znate li neku knjigu koja je razbila neku barijeru u društvu? Da ukaže, uperi prst, opomene, zapreti, zamoli, to da… Ali da razbije, ne. To jedino može društvo da uradi. Između deset pisaca i dva dobra socijalna radnika – biram ove druge.
Da li ste Vi, kao pisac scenarija, zadovoljni završetkom serije „Game of Thrones“ gde je osoba u kolicima došla na presto, a glavni savetnik joj je čovek malog rasta?
Ne, ni najmanje nisam oduševljen poslednjom sezonom, ali to nema veze sa tom dvojicom likova. Jednostavno, nije mi se dopalo razrešenje, a i karakteri glavnih junaka su totalno izmenjeni. Tirion Lanister je najinteligentniji lik serije. Mudrost i pamet nemaju veze sa visinom. Očekujem nastavak.
Kako biste kroz književnost promovisali i približili invaliditet u Srbiji?
Šta znači približiti i promovisati invaliditet kroz književost? I šta to znači u društvu gde se više gledaju rijaliti nego čita? Ima mnogo knjiga gde su junaci osobe sa nekim invaliditetom, potrebno je samo otići u bilbioteku ili knjižaru. U mojim Suzama Svetog Nikole postoji mladić Jovan bez ruke. Tamo je i Mile Ćoravi, slepi harmonikaš koji je sviranjem samog đavola pobedio. U Poslednjem cirkusu na svetu jedan od glavnih junaka je Gabrijel, osoba niskog rasta. Jesu li oni približili invaliditet ljudima u Srbiji? Voleo bih da jesu, ali čisto sumnjam.
Da li se i do koje mere ruše tabui i da li mislite da smo još uvek na nivou sujeverja, kada je u pitanju invaliditet, u Srbiji?
Osobe s invaliditetom jesu stigmatizovane, diskriminisane i tabuizovane u Srbiji. Počev od dece s invaliditetom koju drugari izbegavaju, odrasli okreću glavu, neki misle i da je zarazno, pa preko rampi kojih gotovo nigde nema. I tu se opet vraćamo na temu medija i društva koji jedino mogu da sruše tabue.
Osobe sa invaliditetom u svetu često objavljuju knjige i često ih viđamo kao motivatore u najrazličitijim situacijama (Nik Vujičić npr). Kod nas je to daleko manje zastupljeno, zbog čega je to tako?
I kod nas ima ljudi sa invaliditetom koji nisu motivatori u klasičnom i ekstremnom smislu, kao Nik, ali se i te kako bave razbijanjem predrasuda i aktivni su u borbi za ljudska prava. To su oni heroji oko nas koje sam pomenuo. uklonimo barijere
