Foto: uridium.rs
Zakonom o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011, u daljem tekstu Zakon) propisano je u kojim slučajevima korisnici usluga iz oblasti socijalne zaštite učestvuju u troškovima ovih usluga. U troškovima usluge socijalne zaštite učestvuju korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogućnost izdržavanja korisnika, lica koja su preuzela obavezu plaćanja troškova pružanja usluge i Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnik, srodnik, odnosno treće lice ne učestvuju u troškovima usluge:
1) procene i planiranja koje vrši centar za socijalni rad;
2) neodložne intervencije.
Korisnik domskog smeštaja učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom.Korisnik porodičnog smeštaja učestvuje u troškovima smeštaja svim svojim primanjima, prihodima i imovinom, izuzev prihoda ostvarenih po osnovu dečijeg dodatka, roditeljskog dodatka, dodatka za pomoć i negu drugog lica i uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, naknade za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada i otpremnine za odlazak u penziju, kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.Ako su primanja i prihodi korisnika iz stava 3. ovog člana nedovoljni za podmirenje troškova smeštaja, troškovi smeštaja podmiruju se iz nepokretne imovine korisnika na način i po postupku utvrđenom u članu 82. stavovi 3. i 5. ovog zakona, koji predviđa i mogućnost upisa hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbeđenja namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa isplaćene novčane socijalne pomoći.
Davalac izdržavanja po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog sa korisnikom domskog smeštaja, odnosno porodičnog smeštaja plaća punu cenu smeštaja za korisnika.
Izuzetno, korisnici koji ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, odnosno pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica po bilo kom osnovu, učestvuju sa najmanje 20% iznosa tog dodatka odnosno naknade u troškovima usluge socijalne zaštite ako je ta usluga usmerena i na zadovoljenje potreba pomoći i nege, osim za usluge domskog i porodičnog smeštaja (član 212. Zakona).
Kriterijume i merila za određivanje učešća korisnika u troškovima usluge socijalne zaštite propisuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave zavisno od toga gde se obezbeđuju sredstva za finansiranje usluge.
Rešenje o učešću korisnika u troškovima usluge socijalne zaštite donosi centar za socijalni rad. Na ovo rešenje može se izjaviti žalba u roku od 15 dana. Korisniku domskog smeštaja i korisniku porodičnog smeštaja obezbeđuju se sredstva za lične potrebe u iznosu koji utvrđuje ministar nadležan za socijalnu zaštitu propisom iz člana 213. ovog zakona (članovi 213. i 214. Zakona).
Zakonom su definisane i posledice neizmirenja obaveze učešće u troškovima usluga socijalne zaštite. Naime, ako obveznik učešća u troškovima domskog smeštaja korisnika upućenog preko centra za socijalni rad ne vrši uplatu u skladu sa ugovorom, odnosno odlukom suda, pružalac usluge u roku od 30 dana od dana dospelosti potraživanja pokreće postupak za naplatu pred nadležnim sudom.
Pošto naplati troškove po odluci suda, pružalac usluge dužan je da dobijeni novčani iznos vrati u budžet Republike Srbije u roku od 15 dana od dana naplate. Ako obveznik učešća u troškovima porodičnog smeštaja korisnika ne vrši uplatu u skladu sa ugovorom, odnosno odlukom suda, centar za socijalni rad u roku od 30 dana od dana dospelosti potraživanja pokreće postupak za naplatu duga pred nadležnim sudom.
Pošto naplati troškove po odluci suda, centar za socijalni rad dužan je da dobijeni novčani iznos vrati u budžet Republike Srbije u roku od 15 dana od dana naplate. Pružalac usluge, odnosno centar za socijalni rad izdaje uput za korišćenje usluge, izmenjen u delu koji se odnosi na učešće u troškovima smeštaja i u roku od 30 dana od dana dospelosti potraživanja dostavlja ga ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu radi plaćanja troškova usluge iz budžeta Republike Srbije do njihove naplate preko suda (član 215. Zakona).
Kao što se može zaključiti, korisnici usluga iz oblasti socijalne zaštite, u zakonom propisanim slučajevima imaju obavezu učešća u troškovima ovih usluga. I u ovim slučajevima važno je poštovati princip pravičnosti, budući da je reč o jednom od najvažnijih pravnih principa.
Izvor:
Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011).
Autor: Dr Filip Mirić
