Foto: Lična Arhiva
Tripo Spahić, diplomirani istoričar i pisac, rođen je 27. avgusta 1982. godine u Čapljini. Srednju Mašinsko – tehničku školu je završio u Kraljevu, a Filozofski fakultet, Odsek istorije u Nikšiću sa odličnim uspehom, gde 2009. godine stiče zvanje diplomiranog istoričara.
Od marta 2019. godine radi u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu kao saradnik na digitalizaciji nepokretnih kulturnih dobara.
Za vreme studiranja je bio urednik studentskog časopisa “Tribun”. Sada je stalni dopisnik pri Eparhiji žičkoj, gde pribeležava kulturna i verska dešavanja.
Tripo, Vas život nije milovao. Hoćete li mi reći sa kakvim teškoćama ste se susretali?
Tripo – Građanski rat u SFRJ mi je doneo lične i porodične gubitke. Usled ratnog ranjavanja sam dobio cerebralnu paralizu i otežan govor. Kao porodica smo bili prinuđeni da napustimo svoje ognjište i izbegnemo u Srbiju. Od Kikinde, preko Podgorice, do Kraljeva gde smo se konačno doselili i ostali. Još jedna velika tragedija je obeležila moj život. Otac mi se teško razboleo, usled svih gubitaka koje smo proživeli. Vrlo mlad sam postao oslonac svojim roditeljima, mukotrpnim radom sam im obezbedio egzistenciju, sagradivši kuću. Otac je preminuo 2009.godine i sada živim sam sa majkom.
Kako je protekla Vaša borba da obezbedite stalno zaposlenje?
Tripo – Socijalnu pomoć nikad nisam tražio, već sam se upornim nastojanjem i predanim radom trudio da nađem svoje parče hleba. Posle dugogodišnje borbe za posao, volontiranja u osnovnim školama kao lični asistent dece sa posebnim potrebama, povremenih poslova u okviru javnih radova i stručnih praksi, konačno imam svoje stalno radno mesto u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Kakvo Vam je radno okruženje? Da li ste uspostavili dobar odnos sa kolegama?
Foto: Lična arhiva
Tripo – Kolektiv me je odlično prihvatio, dobro sam se uklopio. Ovom prilikom bih se zahvalio svima koji su pomogli da moja majka i ja opstanemo u ovim teškim vremenima. Trenutno sam na bolovanju jer sam oboleo od kovida i hteo bih da istaknem solidarnu podršku svojih radnih kolega na čelu sa direktorkom Katarinom Grujović Brković.
Vi ste svestrana ličnost, Tripo. Bavite se i književnim radom u slobodno vreme. Navedite nam svoje radove?
Tripo – Autor sam monografije pomoravskog sela Ratina, nekoliko bajki za decu na engleskom i brojnih članaka koje objavljujem na nekim od kraljevačkih internet portala. Kroz pisanje promovišem moralna načela časti, poštenja i ljubavi prema svima. U svetu knjiga i mašte mogu sve ono što mi je stvarnost oduzela.
Učestvujete i u duhovnom razvoju omladine. Hoćete li nam reći nešto o tim aktivnostima?
Tripo – Treba voleti i pomagati drugima. Pri našoj crkvi u Ratini okupljam naš podmladak i zajedno učestvujemo u organizaciji Božićnih, Vaskršnjih i Svetosavskih priredbi. Pripremamo i paketiće za siromašne mališane. Na taj način se trudim da im usadim istinski duh pravoslavlja.
Foto: Lična Arhiva
Vi ste sjajan primer, da pored svog hendikepa, čovek kad želi, on i može ostvariti svoje želje.
Tripo – Nedaće su me ojačale kao ličnost. Nikad nisam odustao, optimizam, pozitivna energija i vera u bolje sutra me ne napuštaju.
Autor: Milica Živković, saradnica Portala „Uklonimo barijere“
