Foto: Lična arhiva
U Nišu trenutno živi oko 600 gluvih i nagluvih osoba. Pored mnogih barijera sa kojima se svakodnevno susreću najveći problem im je ipak mali broj prevodilaca znakovnog jezika. Iako su sve državne ustanove u obavezi da imaju prevodioce, praksa pokazuje drugačije. Gluvim i nagluvim osobama naročito je teško kada odu kod lekara. Upravo ova činjenica insprisala je doktorku niškog Doma zdravlja Tatjanu Ristić da nauči osnove znakovnog jezika i olakša komunikaciju sa pacijentima.
Doktorka Tatjana Ristić je zaposlena u zdravstvenoj ambulanti Rasadnik i jedini je lekar u Nišu, a verovatno i u Srbiji, koji je naučio osnove znakovnog jezika kako bi olakšao komunikaciju sa svojim pacijentima.
– Sasvim je normalna potreba lekara da svog pacijenta, bez obzira da li je čujuća osoba ili osoba koja ne čuje, pre svega dobro razume, kako bi mu pomogao. Ta potreba je, zbog bojazni da se nešto ne pogreši, još izraženija ako je pacijent gluva osoba. Da bi ste mu pomogli na pravi način, prvi korak je da ga dobro razumete šta vam kaže – objašnjava doktorka Ristić ličnu potrebu da nauči znakovni jezik.
Pandemija korona virusa odnosno zaštitne maske stvorile su još jednu barijeru između lekara i gluvih i nagluvih pacijenata. Sporazumevanje je postalo još teže, gotovo nemoguće.
– Naučno je dokazano da 30 posto reči pacijenti, odnosno gluve osobe koje su uzgred i pacijenti koji dolaze zbog neke bolesti, mogu da pročitaju sa usana. Za vreme epidemije svi koji smo radili u kovid ambulantama imali smo sa takvim pacijentima dodatni problem – zbog maski nisu mogli da čitaju sa usana. Jedini vid komunikacije bio je upravo taj znakovni jezik, a kod onih koji ne znaju znakovni neka vrsta pantomime, ili eventualno da se nešto napiše. Problemi se, međutim, kod ovakvih osoba ređaju – šta ako pacijent ne ume da čita i piše.
Podaci pokazuju da u Nišu živi oko 600 gluvih i nagluvih osoba. Posvećenost doktorke Ristić da na ovaj način komunicira sa pacijentima izazvala je veliko iznenađenje kako kolega tako i samih pacijenata.
– Jedini motiv da neko nauči znakovni jezik je upravo taj – da bolje razume svoje pacijente, kako bi ih kvalitetnije lečio. A onda usledi s njihove strane pokazivanje emocija – da im je drago što znate njihov jezik, da ih niste zapostavili. Lekar u svakoj situaciji mora da uspostavi dobar odnos sa pacijentom, da pokaže bliskost i zainteresovanost, a još kada pokažete zainteresovanost i za rešenje njegovog problema učenjem jezika koji on razume, onda to ima vrlo pozitivan efekat. Ako sam ja bila ta mala grudva koja je pokrenula lavinu da se i druge kolege uključe, onda je to dobro za našu ustanovu, dobro za naš grad i naravno dobro za zajednicu gluvih.
Dobra vest je da je još jedan lekar niškog Doma zdravlja upisao kurs znakovnog jezika. U pitanju je doktorka Maja Radenković budući specijalista ORL medicine.
Autor: Sanja Klarić
