Autor: dr Filip Mirić
Foto: Max Bender, Unsplash.com
Da bi se normativno utvrđena prava osoba sa invaliditetom u oblasti socijalne zaštite adekvatno primenila u praksi i time osigurala pravičnost njihovog korišćenja, neophodno je osigurati jasne kriterijume prema kojima će se ona dodeljivati. Svaka osoba u stanju socijalne potrebe ima pravo na odgovarajući oblik socijalne zaštite, ali za svako od određenih prava postoje i unapred utvrđeni uslovi koje budući korisnik treba da ispuni. Dominantan način za rešavanje ovog pravnog, ali i društvenog pitanja je određivanje stepena podrške. Stepeni podrške se najčešće odnose na koriščenje prava iz oblasti socijalne zaštite institucionalnog tipa, ali se mogu koristiti i kod određenih oblika vaninstitucionalne pomoći i podrške, kao što je personalna asistencija.
Prema Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite (u daljem tekstu: Pravilnik), procena potreba, snaga, rizika, sposobnosti, i interesovanja korisnika i drugih lica značajnih za korisnika, kao i procena kapaciteta pružaoca usluge (u daljem tekstu: procena), vrši se nakon prijema korisnika i periodično tokom pružanja usluge u rokovima utvrđenim individualnim planom usluge, odnosno posebnim standardom za određenu uslugu. Procenu vrši stručni radnik uz učešće korisnika, po potrebi i zakonskog zastupnika ili drugog lica značajnog za korisnika. Procena započinje neposredno nakon prijema i okončava se u roku do deset dana. Ukoliko je centar za socijalni rad uputio korisnika, procena se vrši na osnovu procene centra. Tokom procene pruža se usluga, odnosno realizuju se aktivnosti u skladu sa utvrđenim prioritetnim potrebama korisnika. Pored okolnosti ovih okolnosti, procena uzima u obzir kulturološke i lične posebnosti korisnika: geografsko i nacionalno poreklo, maternji jezik, versko opredeljenje, uzrast, rod, seksualnu orijentaciju i dr. U odnosu na rezultate procene određuje se stepen podrške korisniku i izrađuje individualni plan usluge. Nakon izvršene procene i određivanja stepena podrške, za svakog korisnika određuje se stručni radnik, odnosno stručni saradnik (čl.13. Pravilnika). Stepen podrške određuje se s obzirom na celokupno individualno funkcionisanje korisnika i vrste potrebne pomoći, u odnosu na: 1) sposobnost neposredne brige o sebi; 2) učestvovanje u aktivnostima života u zajednici (čl.14. Pravilnika).
Pravilnikom je gradativno uređena podrška u 4 stepena:
Podrška I stepena – znači da korisnik nije sposoban da se samostalno brine o sebi i uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici, zbog čega mu je potrebno fizičko prisustvo i kontinuirana pomoć drugog lica.
Podrška II stepena – znači da korisnik može da brine o sebi i da se uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici uz fizičko prisustvo i pomoć drugog lica.
Podrška III stepena – znači da korisnik može da brine o sebi i da se uključi u aktivnosti dnevnog života u zajednici, ali mu je usled nedovoljno razvijenih znanja i veština potreban nadzor i podrška drugog lica.
Podrška IV stepena – znači da korisnik samostalno, odnosno uz podsećanje, može da obavlja sve životne aktivnosti (čl. 15 Pravilnika).
Da bi ovako uređena podrška zaista i bila pravična, neophodno je da se u praksi dosledno primenjuje. Klasifikaciju korisnika usluga iz oblasti socijalne zaštite, obavljaju stručni multisektorski timovi. U fokusu njihovog rada, kao krajnje ishodište, treba da bude zaštita najboljeg interesa korisnika.
Izvor:
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 42/2013, 89/2018, 73/2019).
