Autor: Dr Filip Mirić
Smeštaj osoba sa invaliditetom van institucija predstavlja savremeni trend u oblasti socijalne zaštite. Ovaj proces podrazumeva izmeštanje osoba sa invaliditetom iz domova institucionalnog tipa, uz primenu mera vaninstitucionalne podrške. Naravno, domski smeštaj i dalje postoji u sistemu socijalne zaštite, ali se njegova primena ograničava samo na one slučajeve kada je ovakav smeštaj zaista neophodan i u najboljem je interesu samih korisnika.
Važan korak ka uvođenju vaninstitucionalne podrške stanovanju osoba sa invaliditetom u sistem socijalne zaštite u Republici Srbiji predstavlja i mogućnost stanovanja uz podršku. Oblike socijalne pomoći pravno normira Zakon o socijalnoj zaštiti, dok Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite bliže normira uslove i način njihovog ostvarivanja.
Usluga stanovanja uz podršku dugotrajno je dostupna osobama sa fizičkim invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim teškoćama, sa navršenih 15 godina života. Usluga stanovanja uz podršku dostupna je najduže dve godine:1) licima uzrasta između 15 i 26 godina, koja po prestanku smeštaja u ustanovi socijalne zaštite ili hraniteljskoj porodici, kao i po prestanku boravka u ustanovi za vaspitanje dece i omladine, odnosno u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, ne mogu ili ne žele da se vrate u biološku ili srodničku porodicu, niti su u mogućnosti da započnu samostalan život; 2) licima uzrasta između 15 i 26 godina, koja nemaju mogućnosti da i dalje žive u biološkim ili srodničkim porodicama, kao alternativa smeštaju u ustanovi socijalne zaštite ili hraniteljskoj porodici, odnosno radi osposobljavanja za samostalan život; 3) licima lečenim od zavisnosti od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, starijim od 18 godina. Usluga stanovanja uz podršku dostupna je žrtvama trgovine ljudima sa navršenih 15 godina života, najduže godinu dana (čl. 88. Pravilnika).
Svrha usluge stanovanja uz podršku za osobe sa fizičkim invaliditetom, intelektualnim ili mentalnim teškoćama, jeste pomoć i podrška u sticanju što većeg stepena samostalnosti koji im omogućava kvalitetniji nezavisan život u zajednici. Svrha usluge za mlade koji se osamostaljuju i lečene zavisnike od alkohola ili psihoaktivnih supstanci je pomoć i podrška u sticanju samostalnosti i integracije u zajednicu. Stanovanjem uz podršku obezbeđuje se odgovarajući smeštaj, stručna pomoć i podrška za što potpunije osamostaljivanje i uključivanje korisnika u zajednicu (čl. 89. Pravilnika).
Usluga stanovanja uz podršku ostvaruje se realizacijom programskih aktivnosti kojima se, u skladu sa procenom individualnih potreba i potreba korisničke grupe:1) osigurava bezbedno okruženje i nadzire bezbednost korisnika; 2) pruža pomoć i podrška u zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba; 3) obezbeđuje okruženje u kome su dostupne raznovrsne socijalne, obrazovne, zdravstvene, kulturno-zabavne, sportske i rekreativne usluge u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika (čl. 90. Pravilnika).
Aktivnosti usmerene ka razvijanju i očuvanju potencijala korisnika, odnosno pripremi korisnika za održiv nezavisan život, realizuju se u skladu sa svrhom usluge, karakteristikama korisničke grupe, kapacitetima korisnika, individualnim planom, a u skladu sa procenom potreba korisnika mogu obuhvatiti: 1) podršku uspostavljanju i održavanju pozitivnih odnosa sa licima u okruženju; 2) organizovanje radno-okupacionih i edukativnih aktivnosti koje podstiču sticanje novih znanja i veština; 3) ovladavanje praktičnim veštinama, koje se koriste u svakodnevnom životu, posebno onim veštinama koje se odnose na pripremu ishrane, održavanje lične higijene i higijene stanovanja, vođenja domaćinstva, poznavanja i korišćenja resursa zajednice; 4) podršku u razvoju samostalnosti u donošenju odluka i preuzimanja odgovornosti; 5) pomoć prilikom održavanja stanova i staranja o ličnim stvarima; 6) organizovanje slobodnog vremena u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika; 7) organizovanje zabavnih sadržaja u skladu sa interesovanjima, željama i sposobnostima korisnika; 8) razvoj veština za prepoznavanje i rešavanje problema; 9) razvoj socijalnih i komunikacionih veština; 10) razvoj veština za samozaštitu (čl. 91. Pravilnika).
Aktivnosti usmerene na podršku pri školovanju i zapošljavanju korisnika, u skladu sa kapacitetima i procenom potreba korisnika, obuhvataju: 1) pomoć u profesionalnoj orijentaciji, započinjanju i nastavku školovanja; 2) podršku u sticanju i razvoju veština potrebnih za pronalaženje i zadržavanje zaposlenja ili radnog angažovanja; 3) podršku u početnim danima novog zaposlenja ili radnog angažovanja (čl. 92. Pravilnika).
Efikasna primena navedenog pravnog okvira za primenu stanovanja uz podršku, kao oblika vaninstitucionalne pomoći će sasvim sigurno doprineti da ovaj oblik stanovanja zaživi u praksi i iskaže svoj puni inkluzivni potencijal.
Izvori:
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 42/2013, 89/2018, 73/2019).
Zakon o socijalnoj zaštiti („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011).