Autor: Dr Filip Mirić
Foto: Pixabay
Međunarodna zajednica je dugo pokušavala da pravno reguliše položaj osoba sa invaliditetom. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u decembru 1993. godine Standardna pravila za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom. Standardna pravila UN predstavljaju značajan iskorak u borbi za ravnopravnost osoba sa invaliditetom. Ona predstavljaju političke smernice za razvoj mera koje će omogućiti uključenost osoba sa invaliditetom u sve oblasti društvenog života i delovanja (Jorgić, Aleksandrović, Mirić i dr., 2020: 74). Prvenstveno se bave ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, mada se Pravilo 5, o pristupačnosti, odnosi na slobodu kretanja i slobodu izražavanja i informisanja, a Pravilo 12 se odnosi na slobodu veroispovesti. Standardna pravila predstavljaju moralnu i političku, ali ne i pravnu obavezu za države koje su ih izglasale, ili su im pristupile (poput SRJ, koja je to učinila 1995. godine). Međutim, pošto je više od 40 država tokom poslednje decenije usvojilo zakone u koje je unelo elemente Standardnih pravila, ona su postala deo međunarodnog običajnog prava. Ipak, međunarodni pokret osoba sa invaliditetom insistirao je na usvajanju pravno obavezujuće konvencije (Tatić, 2006: 5). Ovaj dokument se sastoji iz 22 pravila koja imaju za cilj da prepoznaju i spreče diskriminaciju osoba sa invaliditetom u različitim oblastima (pristup javnim objektima, organima javne vlasti, prevozu, zdravstvu, obrazovanju itd). Posebna pravila se odnose na podizanje svesti o prvima osoba sa invaliditetom i neophodnosti saradnje između država članica (Standardna pravila UN za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom, 1993).
Iako je reč o prvom pravnom aktu kojim se određuju principi za izjednačavanje mogućnosti osoba sa invaliditetom, značaj Standardnih pravila UN je višestruk. Naime, njih je usvojila međunarodna organizacija sa najvećom tradicijom i ugledom, programskog su karaktera, te bi se i danas, 27 godina nakon njihovog usvajanja, moglo zaključiti da su ideje ovog pravnog dokumenta utkane u sve naredne međunarodne konvencije i zakonske tekstove nacionalnog karaktera koji na bilo koji način normiraju prava osoba sa invaliditetom.
Izvori:
Jorgić, B., Aleksandrović, M., Mirić, F., Čolović, H. i Dimitrijević, L. (2020) Holistički pristup adaptirnoj fizičkoj aktivnosti – teorija i praksa, Niš: Fakultet sport i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu.
Standardna pravila UN za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom (1993), https://www.osobesainvaliditetom.rs/attachments/004_23.pdf, pristup 19.12.2020.
Tatić, D. (2006) Uvod u Međunarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, Beograd: Centar za samostalni život invalida Srbije.
