Foto: Lična arhiva
Srdjan Simić Kamba alias Serge Simić veoma značajan i plodan autor na našim, a sve više i svetskim prostorima. Pored kompozitorskog rada, veoma uspešan kao gitarista i producent. U Srbiji prvenstveno poznat kao gitarista i kompozitor Divljeg Kestena, zatim autor i producent mnogim domaćim izvođačima, a odnedavno sve učestalije i cenjenije ime na svetskoj rok i bluz sceni.
Za početak nam recite čime ste se bavili pre nastajanja Divljeg kestena?
Muzikom sam se bavio od rane mladosti. Počeo sam da sviram gitaru sa 11 godina u Kanadi, gde sam živeo do svoje sedmnaeste godine. Svirao sam u nekoliko lokalnih bendova u Otavi, a po dolaska u tadašnju Jugoslaviju, svirao sam u raznim Beogradskim bendovima..Putovanje, Kota 19, Warriors, Slomljena Stakla, Klinika, itd..
Da li ljubav prema muzici postoji od malena?
Od kad me sećanje služi, muzika je bila deo mene.
Pričajte nam malo o odrastanju i detinjstvu?
Rodjen sam u Kambodži, kao prvi Jugosloven rodjen tamo. Sa pet godina sam se preselio na Novi Zeland, a posle treće godine osnovne škole sam počeo da živim u Kanadi. Sa sedamnaest dolazim u Jugoslaviju. I evo me sada malo u Beogradu, malo van zemlje ..posao mi diktira baš dinamičan život ..konstantno na putu.
Foto: Lična arhiva
Kako ste dosegli te visine i stigli do saradnje sa Billy Gibbonsom pevačem i gitaristom ZZ top?
Nakon što sam osnovao bend The Slam i snimio album u Los Angeles-u za koji je produciju uradio poznati američki producent i basista Fabrizio Grossi , dobio sam njegov poziv da učestvujem kao autor pesama u projektu na kojem je radio sa Billy Gibbonsom, Steve Lukatherom, Robben Fordom, Warren Haynes-om, i mnogim drugim zvezdama blues-a, pod nazivom Supersonic Blues Machine. Nakon autorskog rada na prva dva studijska albuma, pozvan sam da nastupam sa bendom, snimivši I dupli živi album. Baš je pre mesec dana izašao i četvrti album pod nazivom Voodoo Nation. Preporučujem toplo da ga postušate.
Opišite nam vreme kako provodite USA?
Trenutno sam u Srbiji, a u USA odem kad imamo nastupe, turneje..prija mi moj mir koji nalazim u svojoj kući na planini Tari. To je mesto mog isceljenja.
Kako je to biti prihvaćen kao gitarista i kompozitor na velikoj sceni?
Osećaj ispunjenosti je sveprožimajući.
Da li je trnovit put stići do tih razina?
Slagao bih ako bih rekao da nije. Uraditi to, a biti sa ovih prostora je dodatni izazov na tom putu.
Koje su promene u vašem životu bili od krucionalnog značaja?
Sigurno je odrastanje u inostranstvu mnogo doprinelo mom mindset-u. Lakše mi je bilo da se prilagodim „zapadnim pravilima“. A i muzički uticaj je bio veoma različit od onog koji je u Jugoslaviji sedamdesetih i ranih osamdesetih vladao. Imao sam mogucnost da gledam najveće bendove uživo, na televiziji..sve ploče su mi bile dostupne, instrumenti.. sećam se da kad sam došao prvi put u Beograd 1981, nisi imao gde da kupis žice za gitaru..motao ih je i ručno pravio jedan zanatlija u Balkanskoj ulici..po robnim kućama i muzičkim magazinima je bilo ruskih..koje su bile neupotrebljive.
Postoji recpet za uspeh kakav ste vi postigli?
Zvučaće kao kliše ali je tako.
Puno rada, predanosti, ljubavi..naravno talenta i sve to začinjeno srećom.
Verovatno ste se u životu susretali sa osobama sa invaliditetom i kako ste se osećali u tim situacijama obzirom da se portal bavi inkluzijom?
Gajim snažnu empatiju prema ljudima uopšte, a posebno prema ljudima kojima je pomoč dobrodošla i potrebna. Jako sam kivan na naše društvo zbog sporog napretka u prilagodjavanju potrebama osobama sa invalitetima. Jako smo daleko od zemalja gde sam ja odrastao i živeo. Neuporedivo. Mora na tome mnogo da se radi.
Foto: Lična arhiva
Kada u životu naidju razočarenja i neuspesi, kako nastaviti dalje?
Nisam možda pozvan da se stavljam u ulogu life coach-a hahaha..ali treba uvek tražiti u sebi tu neku dodatnu snagu.. I kad mislite da ste sve od sebe dali, uvek može više.
Osvrnuvši se na vaša dostignuća, koja bi bila poruka čitaocima, da li je to uporan rad, sreća, talenat ili nešto drugo?
Sve to i više. Nikad nisam dozvolio da me obeshrabre rečenice ljudi oko mene poput „ma gde češ ti pored njih million tamo“, „baš tebe čekaju“, „teško ćes se tamo probiti“,..imao sam veru u sebe, u ono što mogu i što umem.
Kada razmišljate o budućnosti, kako Serge vidi sebe?
U muzici, sa muzikom, oko muzike..da li kao izvodjač, autor, menadžer, producent..svejedno..ali muzika je moj život i biće zauvek.
Autor: Gojko Agatonović
