Foto: Pixabay
Zakonom o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011, u daljem tekstu Zakon) propisane su, između ostalih, i savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge. Njihov cilj je pružanje psihološke pomoći i specijalne zaštite pojedincima i porodicama u stanju socijalne potrebe. Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge obuhvataju intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti (član 40. Zakona).
Kada je reč o ovim uslugama, treba se osvrnuti i na pitanje ko sve može biti korisnik usluga iz oblasti socijalne zaštite. Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora.
Maloletno lice (u daljem tekstu: dete) i punoletno lice do navršenih 26 godina života (u daljem tekstu: mlada osoba, mladi, odnosno omladina) jeste korisnik u smislu stava 1. ovog člana, kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja, a naročito:
1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja;
2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti;
3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice;
4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu;
5) ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava;
6) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara;
7) ako je žrtva trgovine ljudima;
8) ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje;
9) ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;
10) ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.
Punoletno lice od navršenih 26 do navršenih 65 godina i punoletno lice starije od 65 godina jeste korisnik u svim onim slučajevima kada je njegovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti, a naročito:
1) ako ima telesne, intelektualne, senzorne ili mentalne teškoće ili teškoće u komunikaciji, i kada se, usled društvenih ili drugih prepreka, susreće s funkcionalnim ograničenjima u jednoj ili više oblasti života;
2) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva samozanemarivanja, zanemarivanja, zlostavljanja, eksploatacije i nasilja u porodici;
3) ako se suočava s teškoćama zbog poremećenih odnosa u porodici, zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava ili zbog drugih oblika društveno neprihvatljivog ponašanja i drugih uzroka;
4) ako je žrtva trgovine ljudima;
5) ako je strani državljanin i lice bez državljanstva u potrebi za socijalnom zaštitom;
6) ako ima potrebe za domskim smeštajem i druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite (član 41. Zakona).
Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge predstavljaju osnovu uspešnog sistema socijalne zaštite. One se moraju kontinuirano unapređivati, stalnim usavršavanjem stručnjaka iz oblasti socijalne zaštite. Druga važna komponenta njihovog razvoja je informisanje potencijalnih korisnika o uslovima za njihovo korišćenje. Stvaranje funkcionalnog I efikasnog sistema socijalne zaštite je preduslov razvoja društva u celini.
Izvor:
Zakon o socijalnoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011).
Autor: Dr Filip Mirić
