Foto: Lična arhiva
-Limiti ne postoje,to su samo granice iscrtane u našim glavama – poručuje nam tridesetdvogodišnji atletičar i humanista Milenko Janićijević iz Bora. Uprkos tome što je rođen sa cerebralnom paralizom,ovaj mladić je rešio da kroz sport prebrodi sve izazove koje ona donosi.
U susret Svetskom danu cerebralne paralize,koji se obeležava šestog oktobra,predstavljam vam njegovu zanimljivu životnu priču.
Kao prevremeno rođena beba,a usled nedostatka kiseonika,on dobija tešku dijagnozu cerebralne paralize. Desno stopalo je bilo okrenuto ka unutrašnjoj strani.Prognoze borskih lekara nisu bile ohrabrujuće,mogao je da ima velike fizičke i mentalne posledice u razvoju.
Uz njihovu saglasnost,njegova porodica preuzima odlučujuće korake.U roku od šest godina,Milenko je imao tri teške operacije stopala na Ortopedskoj klinici “Banjica”u Beogradu. Zahvaljujući dr Goranu Čobeliću,sada redovnom profesoru na Medicinskom fakultetu,stao je na svoje noge.
Nakon perioda oporavka i rehabilitacije, ovaj hrabri mladić upisuje i završava osnovnu,a zatim i srednju Tehničku školu.Stekao je diplomu hemijskog tehničara, 2012.g.
Uz bezrezervnu podršku najbližih,okreće se sportu.Od 2008.godine,počeo je da pliva.
-Plivanje sam zavoleo u plivačkom klubu “Olimpija” pored svog trenera Anete de Kandije.Postali smo dobri prijatelji i njen doprinos u mom napretku je veliki,priča Milenko.
Aneta je kao izvanredan stručnjak i pedagog prepoznala njegove potrebe. Naučila ga je značaju sportskih aktivnosti u prevazilaženju zdravstvenih poteškoća.
Foto: Lična arhiva
Milenko je prva osoba sa cerebralnom paralizom,koja je više puta plivala za Bogojavljanski krst.
-Poseban je to osećaj,kaže on.
Uz Anetinu podršku,od 2012.godine vredno trenira atletiku. Maraton je sportska disciplina,za koju se posebno zainteresovao. Sa brojnih takmičenja i humanitarnih trka,doneo je mnoge medalje,zahvalnice i plakete.
-Na Crnovrškom maratonu 2012. g. sam istrčao 21 km za dva sata i 20 minuta,priseća se Milenko svoje prve trke i nastavlja:
-Najponosniji sam na svoje učešće u trci,održanoj avgusta prošle godine od Tekeriša do Šapca. Na tradicionalnom Cerskom maršu,sam ostvario svoj najveći san!Kao deo osmočlane ekipe,koju su činili pripadnici Pogranične policije, SAJ-a i Vojske Srbije,hrabro je izdržao vrućinu i trasu od 36 km prešao za 6 sati i 50 minuta.
Neizmerna čast i privilegija je družiti se sa ovim čestitim ljudima,koji su me istinski prihvatili,bez obzira na moj hendikep,opisuje saradnju sa pripadnicima Žandarmerije.Trenutak podizanja njihove zastave smatra velikim blagoslovom:
-Nosiću zauvek u srcu kao najlepše sećanje na taj događaj,ponosno priča ovaj hrabri sportista.
Sa pripadnicima SAJ-a Draganom Krsmanovićem i Biljanom Veljković-Konteskom ima sjajan odnos.
-Oni su moji uzori,od njih dobijam kvalitetne i mudre savete, često zajedno učestvujemo u trkama,maratonima i polumaratonima. Daju mi vetar u leđa da ne posustanem ka svojim ciljevima.
Svestrani sportista velikog srca se bavi i dizanjem tegova.Prošle godine je postao šampion u kategoriji benč-presa do 60 kg na Otvorenom prvenstvu Knjaževac.
U slobodno vreme je i dobrovoljni vatrogasac u Vatrogasnom društvu Zlot u rodnom gradu.
Poznat kao veliki humanitarac, učestvovao je u mnogim humanitarnim trkama za bolesne sugrađane.
-Uvek se odazivam pozivu za učešće na trkama, gde se prikuplja novac za lečenje bolesne dece i ljudi.
Svesrdnu podršku u tome imam od mog trenera Anete de Kandije i pripadnika Zandarmerije, koji mi prave društvo na trkama.
-Nema veće sreće nego spasiti nečiji život,pomoći ljudima kojima je to potrebno,izmamiti nekome osmeh,objašnjava ovaj plemeniti čovek.Pre tri godine je dobio Oktobarsku nagradu grada Bora za svoj humanitarni rad.
-Svuda gde se pojavim,trudiću se da predstavim svoj grad u najboljem mogućem svetlu. Veoma sam zadovoljan angažovanjem gradonačelnika Aleksandra Milekića u obezbeđivanju boljeg položaja sportista.
-Posebno se zahvaljujem i na razumevanju kolegama i direktorici Ivani Lukić iz sportskog centra”Bobana Momčilović Veličković”,gde sam zaposlen kao osoba sa invaliditetom.
Tradicionalno,i ove godine,novembra Milenko će učestvovati na trci “Plavi krug oko Ade” posvećenoj obolelima od dijabetisa.
-Ja trčim Trku podrške od 7 km gde učestvuju obični ljudi,glumci,pevači i ostale javne ličnosti.Cilj je promovisanje zdravih navika i života.
U toku su pripreme i za Svilajnački polumaraton sledeće nedelje,tu planiram da istrčim 10 km,otkriva buduće planove.
Sportski uzor mu je Novak Đoković,a moto kojim se vodi je mudra izreka vojvode Živojina Mišića” Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!”
-Za sebe mogu da kažem da sam jedan običan, normalan mladić iz Bora koji živi život kao i svi ostali mojih godina, jedino se razlikujem u tome što se malo više bavim sportom od ostalih.Ako motivišem nekog da bavi sportom,mojoj sreći nema kraja!
Autor:Milica Živković
