Foto: frezija.com
Ako ste, dok ste čekali u nekom redu – u prodavnici, apoteci, pekari, na autobuskoj stanici ili pak na aerodromu primetili ljude koji nose traku na kojoj su suncokreti – trebalo bi da znate da ona nije ukras, niti neki novi modni trend, već da nosi važnu poruku. Osobe koje nose ovakve trake, diskretno vam poručuju da imaju “potrebe drugačije od vaših”, da bi bilo poželjno da to znate, kako ne bi došlo do nesporazuma. I u krajnjem, kako biste im olakšali život. Ako vidite majku sa detetom da nosi ovaj simbol oko vrata, to samo znači da dete ima nekakve smetnje, koje vi na prvi pogled ne primećujete. A kada ne primećujete, može da se desi da ga nenamerno povredite. Jer, trivijalne stvari poput čekanja u redu, mogu biti nepodnošljive za takvo dete zato što ih ono ne razume.
Sve je počelo 2016. godine na aerodromu Getvik u Londonu, kada su se pojavili prvi putnici sa trakom sa suncokretima na vratu. Trake su bile veoma upadljive – zelena pozadina i žuti suncokreti itekako su privlačili pažnju prolaznika. S obzirom da je dizajn bio vrlo upečatljiv, misija se brzo proširila iz Engleske u Sjedinjene Američke Držsve, gde se danas mogu videti ljudi širom zemlje kako nose zeleno-žute kravate. Na kraju su svi veći aerodromi, supermarketi, tržni centri, velika preduzeća i policijske snage usvojili ovaj predlog.
Posle Velikee Britanije desila se međunarodna ekspanzija. Prve trake sa suncokretima van Ujedinjenog Kraljevstva pojavile su se na aerodromu Sijetl – Takoma 2019. godine, dok je početkom 2020. njujorški aerodrom Džon F. Kenedi postao prvi aerodrom na severoistoku zemlje koji je uveo trake sa suncokretima. Njima se nedavno pridružio i aerodrom u Kopenhagenu.
Foto: frezija.com
Fotografija 2, vrpca sa suncokretima paket, Foto: frezija.com
Zašto sve ovo govorim? Zbog toga što je reč o potezu koji ne zahteva ulaganja, ne traži ništa posebno niti komplikovano, a daje mnogo. Najviše u odnosu prema osobama, drugačijim od nas. Nudi RAZUMEVANJE, tako potrebno i tako važno za one koji razumevanje traže, ali i za one koji bi trebalo da ga pruže.
Svi se trude, makar na rečima se trude, da izađu u susret osobama sa invaliditetom. Govore o uklanjanju tehničkih barijera, o inkluziji, personalnim asistentima, o sijaset drugih problema koji život znače ovim osobama. Malo ko spominje razumevanje, a od razumevanja sve počinje. Badava ti sve uklonjene prepreke i barijere, ukoliko se prema ovim osobama ne ponašamo kao prema ljudima jednakim nama u svakom pogledu, osim u pogledu nekih nedostataka koje ne mogu sami da savladaju. Prećutno, oni traže naše razumevanje, ali mi u najvećem broju slučajeva nemamo osećaj za to. Pa pogrešimo u ponašanju, u ophođenju prema njima, povredimo ih, a da to nismo hteli.
Stoga su suncokreti putokaz za naše međusobno razumevanje. Da bismo znali kako da se ophodimo i kako niko ne bi morao da nam skreće pažnju, objašnjava nam ili nas moli za pažnju.
Bilo bi dobro kada bi se ova praksa ustalila i u drugim zemljama, uključujući i našu. Ne bi se onda dešavale situacije poput one u Lutkarskom pozorištu gde je od ponašanja autističnog deteta napravljen spektakl, i priča u kojoj su mediji danima tražili krivca.
Od razumevanja sve počinje, rekoh na početku. A razumevanje ništa nikoga ne košta, osim dobre volje da uđemo u priču i međusobno se razumemo. Posebno je važno da razumemo osobe sa invaliditetom, jer je njima razumevanje potrebnije nego nama.
Autor: Milena Vidojković
