Foto: F. Mirić, lična arhiva
Putovanjem vozom za mnoge osobe sa invaliditetom predstavlja posebno iskustvo. Nažalost, dostupnost železničkog saobraćaja se u Srbiji ne može oceniti kao pozitivna iako o tome postoji zadovoljavajući normativni okvir. Naime, Zakon o železnici („Sl. glasnik RS“, broj 41/2018, u daljem rekstu: Zakon) u čl.93. propisuje da ugovor o obavezi javnog prevoza i opšta pravila između utvrđuju zahteve kvaliteta, uključujući obezbeđivanje pristupačnog prelaza za putnike sa invaliditetom. Železnički prevoznici i upravljači stanica, uz aktivno učešće reprezentativnih organizacija osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću utvrđuju ili uvode nediskriminativna pravila pristupa u svrhu prevoza osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću. Rezervacije i karte se prodaju osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću bez dodatnih troškova.
Železnički prevoznik, prodavac karata ili organizator putovanja ne mogu odbiti prihvatanje rezervacije, ili izdavanje karte, osobi sa invaliditetom ili osobi sa smanjenom pokretljivošću, ili zahtevati da ova osoba bude u pratnji druge osobe, sve dok to nije neophodno u skladu sa pravilima pristupa. Po zahtevu, železnički prevoznik, prodavac karata ili organizator putovanja pružaju osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću informacije o pristupačnosti železničkih usluga i o uslovima pristupa voznim sredstvima u skladu sa pravilima pristupa i informišu osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom pokretljivošću o raspoloživom prostoru u vozu (čl.99. i čl.100. Zakona).
Osim ovog prava iz oblasti putničkog železnićkog saobraćaja i ostala prava osoba sa invaliditetom su veoma detaljno analizirana u Vodiču kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, u izdanju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom.
Kao pozitivan primer obezbeđivanja dostupnosti železničkog prevoza osobama sa invaliditetom, može se istaći Francuska brza železnica (TGV). Prilikom kupovine karata, dovoljno je da putnik naznači da je osoba sa invaliditetom (korisnik invalidskih kolica). Već prilikom dolaska na početnu stanicu, o putniku sa invaliditetom staraju se službenici posebnog Sektora za pomoć putnicima sa invaliditetom. Omogućen je i poseban pristup specijalno prilagođenom vagonu koji se od ostalih razlikuje samo po obezbeđenom mestu za kolica. Službenici odredišne stanice se odmah, po polasku voza obaveštavaju o putniku sa invaliditetom, kako bi se blagovremeno organizovao prihvat putnika. Ovaj sistem funkcioniše zaista besprekorno, u šta je imao prilike da se uveri i sam autor ovog teksta, prilikom studijskog boravka u Francuskoj 2009. godine.
Nesporno je da je su za ostvarivanje pune pristupačnosti železničkog saobraćaja neophodna i značajna finansijska sredstva. Ipak, čini mi se, da je mnogo značajnija svest i jasno izražena volja nadležnih da se železnički saobraćaj učini dostupan svima, kako bi putovanje vozom bilo zaista nezaboravno iskustvo!
Izvori:
Vodić kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, u izdanju Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2021-02/Vodic%20kroz%20prava%20osoba%20sa%20invaliditetom.pdf, pristup 12.4.2021.
Zakon o železnici („Sl. glasnik RS“, broj 41/2018)
Autor: Dr Filip Mirić
