Autor: Vesna Petrović
Foto: Psihološko savetovalište
Psihološko Savetovalište za studente u vanrednoj situaciji u kojoj se nalazi zemlja izazvanoj korana virusom psihološku podršku pružaće ne samo studentima, već, u dogovoru sa Filozofskim fakultetom svim građanima kojima je ovakva vrsta pomoći potrebna a tu spadaju i osobe sa invaliditetom koje, kao i svi drugi u novonsataloj situaciji, mogu da osete potrebu da sa stručnjacima podele svoje strahove i probleme,ali i da dobiju pravi savet od njih. Osobe sa invaliditetom imaju potpuno iste potrebe kao i svi drugi, a to znači da nisu oslobođeni ni straha od nepoznate situacije u kojoj se nalaze. Takođe se i oni, kao i svi ostali roditelji, sreću sa nedoumicom kako da se ponašaju sa decom u vreme tok traje vanredna situacija, pa se saveti koje volonteri Psihološkog savetovališza za studente SKC-a u saradnji sa informativnim portalom “Uklonimo barijere” odnose i na njih, a svi brojevi telefona koji su u ponudi su dostupni i njima kako bi rešili probleme ili nedoumice sa kojima se sreću.
Iz Psihološkog savetovališta za studente SKC-a Niš poručuju da trenutna situacija može biti teška i pozivaju sve građane da iskoristite sve resurse kako bis zaštitili sebe i druge i kako biste obezbedili sebi podršku. Za razgovor i psihološku podršku građanima su na raspolaganju 60 volontera.
U aktuelnoj situaciji potencijalno najveći problemi građanima sa kojima se oni mogu sresti su u vezi sa doživljavanjem anksioznosti, depresivnosti i usamljenosti.
„Specifične okolnosti života u izolaciji za većinu ljudi jesu novina kojoj se treba prilagoditi. Pored toga, u aktuelnoj situaciji smo svi mi, u određenoj meri, izloženi doživljaju neizvesnosti, rizika i potencijalne opasnosti. U vezi sa tim ljudi mogu imati normalnu reakciju u vanrednim uslovima i osetiti zabrinutost koja može prerasti u anksioznost, pa i paniku. Takođe, usled izostanka kvaliteta kontakta u odnosu sa ljudima, koji u redovnim okolnostima stvaramo direktnim putem, usled straha od gubitka posla, kao i zbog gubitka nekih prilika, planova i svoje rutine ljudi se mogu suočavati i sa jačim doživljajem usamljenosti i depresivnosti“, kaže Nikola Jovančić, zamenik u SOS sektoru.
Jovančić dodaje da je novonastala situacija i prilika da malo više vodimo računa o sebi i da izdvojimo vremena za neke aktivnosti za koje ranije to nismo uspevali.
„Za početak, imamo priliku da drugačije organizujemo svoje vreme, da izdvojimo više vremena za brigu o svom zdravlju, za odmor, relaksaciju i razonodu u kućnim uslovima. Sve to može biti korisno u prevazilaženju teškoća. Briga o našim osnovnim potrebama, nizak nivo tenzije i dobro raspoloženje doprinose stabilnosti i očuvanju našeg imuniteta i time značajno povećavamo verovatnoću da budemo dobro, fizički i psihički. Pored toga, važno je biti u kontaktu sa prijateljima, na način koji je primeren u odnosu na aktuelnu situaciju. U slučaju pojave problema u vidu pojačane anksioznosti, depresivnosti i usamljenosti ili nekih drugih ispoljavanja, podsećamo sve građane da nam se mogu obratiti i potražiti podršku putem interneta“, dodaje Jovančić.
Prema njegovim rečima postaje odgovarajući načini kako da se ponašamo kako bismo sačuvali svoje mentalno zdravlje što je u ovoj situaciji izuzetni važno.
„Ako bismo nešto mogli da preporučimo u aktuelnoj situaciji to je savesno i odgovorno ponašanje prema sebi i prema drugima. Briga o svom i tuđem fizičkom zdravlju je istovremeno i briga o mentalnom zdravlju. Pored toga, važno je biti svestan dometa ličnog uticaja i razmišljati o onome na šta možemo da utičemo. Kada je reč o svemu što je van dometa našeg uticaja možemo da verujemo u što bolji i povoljniji ishod aktuelne situacije i da ograničimo priliv informacija koje čine da se osećamo uznemireno kako bismo se zaštitili od raznih briga i anksioznosti”, objašnjava on.
Nikola Goljović, koordinator sektora za naučno-istraživačku delatnost skreće pažnju i na probleme sa kojima se u vanrednoj situaciji mogu naći i roditelji sa decom a koja u ovom trenutku može biti jako nepovoljna.
„Najvažnije je sada pružiti detetu nepodeljenu pažnju“, savetuje Nikola roditeljima. „Pronađite pravi trenutak da razgovarate sa njim o Korona virusu. To može biti pri bilo kojoj dnevnoj rutini: za doručkom, tokom igre, pred spavanje ili nekom drugom prilikom. Dobra ideja je pitati dete šta zna o ovoj temi i da li ima neka pitanja, šta ga posebno interesuje. Deca nemaju isti kognitivni i perceptivni nivo svesti kao odrasli, te se stoga sa ovom situacijom nose potpuno drugačije. Dakle, najbolje je da deci objasnite šta se dešava, u skladu sa njihovim uzrastom, jezikom koji oni mogu da razumeju. Govorite sa detetom smireno, uverljivo i držite se činjenica. Ako je reč o detetu mlađeg uzrasta, dajemo kratke, jasne i koncizne informacije. Imajte na umu: ne morate da znate odgovore na sva pitanja. U situacijama kada nemate adekvatan odgovor, najbolje je odgovoriti detetu kontrapitanjem: „Šta ti misliš o tome?“; ili „Koja je tvoja ideja?“. Na ovaj način ćete čuti od deteta na koji način razmišlja, kako se oseća, da li je uplašeno, zabrinuto za sebe, za roditelje i ostale članove porodice. Prilagodite se detetovom nivou komunikacije i njegovim osećanjima. Podelite sa detetom ideje šta može da učini da se oseća bolje ili mu objasnite kako se vi nosite sa aktuelnom situacijom“, savet je Nikole Goljovića.
Foto:Pixabay.com
On dodaje da je potrebno, u skladu sa situacijom u kojoj se sada nalazimo detu okupirati pažnju na adekvatan način.
„Veliki je izazov za roditelje izboriti se sa dosadom dece, online nastavom i pisanjem školskih zadataka u kućnoj izolaciji. Deci je potrebna sigurnost, važno im je da roditelji budu osobe koje će držati situaciju pod kontrolom. Posebno je važna dnevna rutina. I za odrasle i za decu, ta vrsta izvesnosti i predvidljivost dana, kada se ide na spavanje, kada je vreme za igru, kada je vreme za učenje ili kada imamo fizičke aktivnosti koje je moguće realizovati u uslovima kućne izolacije. Izvesnost dnevnog ritma vraća doživljaj sigurnosti. Ograničiti izloženost dece vestima. Odrasli treba umereno da se informišu i ta saznanja prilagoditi uzrastu na kome je dete. Napraviti dnevni raspored zajedno sa detetom školskog uzrasta. Pokušajte da ograničite vreme koje provode za ekranima, trudite se da ustaju i idu na spavanje u isto vreme i da nakon održane online nastave, osmislite sa njima i druge dnevne aktivnosti. Dosta edukativnog i kulturnog sadržaja je sada dostupno na internetu. Istražite zajedno sa Vašim detetom. Istražite sajtove dečjih pozorišta, liste porodičnih filmova, online ture svetskih muzeja. Društvene mreže se sada mogu iskoristit u svrhu virtuelnog druženja sa vršnjacima, ali ne ohrabrujte intenzivno korišćenje tableta, telefona i računara. Što se tiče osmišljavanja vremena u izolaciji za decu predškolskog uzrasta, dosta interaktivnog kvalitetnog sadržaja i materijala mogu pronaći na sajtovima zvaničnih institucija (sajtovi domova zdravlja i predškolskih institucija)”, dodaje Nikola Goljović.
O savetovalištu
Psihološko savetovalište od 2005. godine radi u sklopu Studentskog kulturnog centra u Nišu, podržano od strane Saveza studenata Univerziteta u Nišu. Savetovalište je namenjeno prvenstveno mladim ljudima (studentima, srednjoškolcima), koji imaju poteškoća u rešavanju problema svakodnevnog života i odnosima sa drugim ljudima ili prolaze kroz različite vrste životnih kriza, ali i svima onima koji žele da bolje upoznaju i razumeju sebe, rade na ličnom rastu i razvoju i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.
Savetovalište funkcioniše u okviru edukativnog, istraživačkog i savetovavnog sektora, sa više od 60 volontera. U okviru savetodavnog sektora trenutno volontira 14 volontera-trijažera i 16 psihoterapeuta.
Foto: Pixabay.com
Prilagođena komunikacija sa klijentima
S obzirom na to da trenutna situacija može biti teška, pozivamo sve građane da nam se obrate ukoliko osete potrebu za stručnom podrškom. Kako bismo sprečili širenje virusa i zaštitili sebe i druge, usluge Psihološkog savetovališta biće dostupne samo preko elektronskih vidova komunikacij
Možete nas pronaći na Skajpu pod imenom Psihološko savetovalište za studente SKC Niš (live:.cid.cd9306a28bd1b2b6).
Psihološko svetovalište usluge proširilo je svoje radno vreme, pa će biti dostupno za sve zainteresovane svakog dana od 15 do 19 časova.
Standardni načini pružanja podrške
I dalje su tu drugi vidovi elektronske komunikacije putem kojih se možete obratiti našim volonterima svakog dana od 15 do 19 časova.
- Slobodno i anonimno možete da razgovarate o svojim aktuelnim problemima putem otvorene telefonske linije sa kompetentnim i edukovanim volonterima trijažerima, koji će pokušati da im pomognu da lakše izađu na kraj sa aktuelnim životnim teškoćama. Broj telefona na koji se studenti mogu obratiti za pomoć: 063/104-82-94.
- Internet savetovanje je takođe dostupno svima koji žele da se obrate na ovaj način. Na mejlove studenata, pod mentorstvom koordinatora SOS sektora, odgovaraju edukovani volonteri trijažeri. Mejl adresa Savetovališta je psychonis1@yahoo.com. Ova usluga je takođe dostupna na sajtu Savetovališta savetni.org, na Facebook stranici Psihološko savetovalište za studente, kao i na Instagram stranici psihosavet.
