Piše: Dr Filip Mirić
Foto: Unsplasch.com
Procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom je veoma značajna jer od načina na koji je rešeno ovo pitanje u mnogome zavisi stepen njihovog učešća na tržištu rada. Zbog svoje važnosti ovo pitanje je regulisano Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Sluzbeni gasnik Republike Srbije br. 36/2009, 32/2013, u daljem tekstu Zakon). Naime, članom 8. Zakona propisano je da procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima. Osobi sa invaliditetom kojoj nije procenjena radna sposobnost ista se, u cilju utvrđivanja mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, procenjuje u skladu sa ovim zakonom. Prema odredbi člana 9. pomenutog zakona, zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja. Izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja – uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja. Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja. Po žalbi na rešenje, u drugom stepenu, rešava ministar nadležan za poslove zapošljavanja. Bliži način, troškove i kriterijume za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove zapošljavanja, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Osobe sa invaliditetom zapošljavaju se pod opštim ili pod posebnim uslovima. Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom. Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti (čl.22. i 23. Zakona).
Poznavanje ovih zakonskih odredbi je posebno značajno za same osobe sa invaliditetom, počevši od postupka procene radne sposobnosti, pa sve do zasnivanja radnog odnosa i obavljanja konkretnih radnih zadataka. Dosledna primena zakonskih normi i zagarantovanih prava, može dovesti do poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom u oblasti rada.
Izvor:
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Sluzbeni gasnik Republike Srbije br. 36/2009, 32/2013).
