Foto:spriv.vojvodinagov.rs
Potpis predstavlja značajno obeležje ličnog identiteta koji se svakodnevno koristi u pravnom prometu i neophodan je za ostvarivanje različitih prava. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br.33/2006, 13/2016, u daljem tekstu: ZD) propisano je Organi javne vlasti dužni su da preduzmu mere za obezbeđenje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom u postupcima pred tim organima.
Organi javne vlasti dužni su da u postupcima pred tim organima, pored potpisivanja isprava na način uređen posebnim propisom, osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omoguće potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom. Isprave koje predstavljaju formu ugovora ili nekog drugog pravnog posla kod koga je forma bitan element ugovora (recimo ugovor o prodaji nepokretnosti) ne mogu se potpisivati na ovaj način, već u skladu sa propisima koji uređuju overu potpisa i potvrđivanje isprave. Ovo je izuzetak čije propisivanje ima za cilj obezbeđivanje pravne sigurnosti.
Pravna i fizička lica dužna su da osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omoguće korišćenje usluga potpisivanjem, kada je to potrebno, uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom (član 34 i 34a ZD).
Iako je zakonodavac jasno regulisao korišćenje pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom u praksi dolazi do problema u regulisanju ovog prava. Problemi su različiti – od nepoznavanja propisa od strane nadležnih službenika, pa sve do cepanja pravnih akata koja su potpuno validno potpisana pečatom sa odgovarajućim podacima (Više o ovome videti: Paragraf, 2023). Ovakva ponašanja su nesumnjivo akti diskriminacije osoba sa invaliditetom i njihovi izvršioci podležu prekršajnoj odgovornosti.
Svako uzurpiranje prava na korišćenje pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom u velikoj meri otežava, pa i onemogućava korišćenje prava slepim i slabovidim osobama. Ove činjenice mora biti svesno društvo u celini, kako jedno subjektivno pravo ne bi bilo lišeno svoje objektivne primene.
Izvori:
Paragraf: ZAKON O SPREČAVANJU DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Iako je odobreno korišćenje faksimila kao svojeručnog potpisa, slepe osobe nailaze na probleme kada pečatom potpisuju ugovor (2023), https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/010823/010823-vest7.html, pristup 24.06.2024.
Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br. 33/2006, 13/2016).
Autor: Dr Filip Mirić
