Autor: Dr Filip Mirić
Foto:Pixabay.com
Životne situacije se ne mogu uvek predvideti. Svakom od nas se može desiti da postane žrtva nekog krivičnog dela. Za žrtvu je to, po pravilu, veoma traumatično iskustvo. I to je sasvim razumljivo. Šta je najbolje uraditi u toj situaciji? Najvžnije je ostati pribran i dobro zapmtiti svaki detalj koji bi doprineo identifikaciji izvršioca. Uzmimo kao primer razbojništvo. Ukoliko neko, upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, reč je o vom krivičnom delu (čl.206. Krivičnog zakonika Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, 85/2005…35/2019). Pod „protivpravnom imovinskom koristi“ ne treba podrazumevati samo novac, već bilo koju drugu stvar do koje neko želi doći primenom sile ili pretnje. Treba istaći da žrtva nikako ne treba po svaku cenu da brani svoju imovinu u slučaju da je napadnuta oružjem, opasnim oruđem ili od strane fizički jačeg napdača jer pružanje otpora može dovesti do ugrožavanja žvota i tela žrtve. Ukoliko se razbojništvo desi na javnom mestu (ulica, trg, park), potrebno je zvati upomoć, kako bi neko od prolaznika mogao da savlada razbojnika i liši ga slobode. Svako ima pravo da liši slobode učinioca krivičnog dela zatečenog u izvršenju krivičnog dela. Uhapšeno lice se mora odmah predati javnom tužiocu ili policiji, a ako to nije moguće, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa (čl.292. Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, 72/2011…35/2019). Reč je o tzv. „građanskom hapšenju“, odnosno hapšenju pri izvršenju krivičnog dela. Prema našim saznanjima ova mogućnost u praksi nije često korišćena. Više je mogućih razloga za to. Pre svega, strah od učinioca krivičnog dela, niska svest o potrebi zaštite žrtava, nepoverenje u rad državnih organa. Ipak, ovakvo postupanje, uz preovlađujući mentalni stav „to se meni neće desiti, a sudbina drugih me se ne tiče“ ne doprinosi stvaranju bezbednijeg društva. Ne treba izgubiti iz vida da smo svi zajedno odgovorni za budućnost zemlje u kojoj živimo i našu sopstvenu bezbednost i dobrobit. Od izuzetne je važnosti prijaviti izvršenje krivičnog dela i učinioca. To je vrlo važan način saznanja za izvršeno krivično delo i učinioca. Izvršenje krivičnog dela se najčešće prijavljuju policiji ili nadležnom javnom tužiocu. Krivičnim zakonikom je propisano kada neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca predstavlja krivično delo. Naime, ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do tri godine ( čl.332. st.1. KZ). Ovde je reč o neprijavljivanju najtežih krivičnih dela (Mirić, 2018).
Nakon dolaska policije na lice mesta, ukoliko učinilac prethodno nije lišen slobode, policijskim službenicima treba pružiti što detaljnije informacije o izvršenom krivičnom delu i učiniocu. U ovom postupku, mogu biti od pomoći „9 zlatnih pitanja kriminalistike“:
- Šta se desilo?
Odgovor na ovo pitanje policiji i javnom tužiocu pruža uvid u osnovne podatke o konkretnom događaju, što je od značaja za pravilnu i zakonitu kvlifikaciju krivičnog dela.
- Gde i kada?
Mesto i vreme izvršenja krivičnog dela su, takođe, veoma važni za pravnu kvalifikaciju i kanije procesuiranje učinioca krivičnog dela
- Kako?
Opis načina izvršenja krivičnog dela često doprinosi bržem i lakšem otkrivanju učinilaca jer mnogi od njih imaju specifičan način delovanja (tzv. modus operandi), prema kome se lako raspoznaju.
- Ko?
U odgovoru na ovo pitanje žrtva treba štp detaljnije da opiše napadača sve njegove karakteristike koje je mogla zapaziti (visinu, boju očiju, kose, oblik lica, frizuru, neki specifični ožiljak na telu itd). Ovo su često ključni podaci za otkrivanje učinioca.
- S kime?
Odgovor na ovo pitanje ukazuje na to da li je u izvršenju krivičnog dela učestvovala jedna ili više osoba. Ukoliko je moguće, trebalo bi opisati šta je svako od učinilaca preduzeo.
- Čime?
Sredstvo izvršenja krivičnog dela može dovesti do otkrivanja učinioca krivičnog dela, pa je zato od naročite važnosti obavestite policijske službenike i o tome.
- Zašto?
Ukoliko je poznat neki specifičan motiv izvršenja krivičnog dela, potrebno je nadležnim državnim organima, skrenuti pažnju i na ovu okolnost jer kod mnogih krivičnih dela, upravo analiza motiva izvršenja može doprineti i otkrivanju učinioca.
- Nad kim?
Odgovor na ovo pitanje ukazuje na žrtvu konkretnog krivičnog dela. Žrtva treba da pruži i detaljne podatke o sebi (adresa prebivališta ili boravišta) jer na taj način omogućava nadležnim državnim organima da je lakše kontaktiraju u slučaju potrebe (Mirić, 2018).
Kada je reč o osobama sa invaliditetom kao žrtvama krivičnih dela, neophodno je istaći da je upravo invaliditet faktor koji često pogoduje viktimizaciji ove kategorije ljudi. To nikako ne bi trebalo da obeshrabri osobe sa invaliditetom da prijavljuju krivična dela i tako posredno uticati na poboljšanje nivoa svoje bezbednosti. Ukoliko je osoba sa invaliditetom bila žrtva nekog krivičnog dela sa elementima nasilja,neophodno je da se najpre skloni na bezbedno mesto, a zatim, odatle kontaktira policiju, službu hitne medicinske pomoći i ostale nadležne službe.
Prijavljivanjem krivičnog dela i učinioca se ne završava uloga žrtava (oštećenog) u krivičnom progonu učinilaca krivičnih dela. Učešće oštećenih u krivičnim postupcima je od izuzetne važnosti za procesuiranje i kažnjavanje izvršilaca krivičnih dela. Često je oštećeni i jedini svedok izvršenja krivičnog dela. U tom slučaju, bez njegovog aktivnog učešća u krivičnom postupku, često nije moguće procesuirati izvršioce krivičnih dela. Pravna posledica ovakvog postupanja je donošenje oslobađajuće presude, usled nedostatka dokaza. Oštećeni koji oseća anksioznost zbog potrebe svedočenja i boravka u sudu za pomoć i podršku se može obratiti i Službi za podršku svedocima i oštećenim u svim sudovima i javnim tužilaštvima u kojima su ovakve službe formirane ili nekoj od brojnih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom učinilaca krivičnih dela (Mirić, 2018).
Obaveza svih nas je da doprinesemo stvaranju bezbednijeg društva, a osnovni preduslov da se ostvari ovaj uzvišen cilj, pored mera prevencije, oličen je u principu da svako ko je kriv za izvršenje nekog krivičnog dela bude osuđen i kažnjen. Društvena i pravna reakcija na kriminalitet počinje njegovim evidentiranjem, u čemu je ključna uloga samih žrtava.
Izvori:
- Krivični zakonik Republike Srbije „Službeni glasnik RS“, 85/2005…35/2019.
- Mirić, F. (2018). Kako reagovati u slučaju da postanete žrtva krivičnog dela?, http://prosperiraj.rs/reagovati-slucaju-da-postanete-zrtva-krivicnog-dela/, pristup 28.9.2020.
- Zakonik o krivičnom postupku Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“, 72/2011…35/2019.
