Autor: Dr Filip Mirić
Foto: Dmitry Ratushny- unsplash.com
Pravo na rad je zagarantovano Ustavom Republike Srbije. Naime, propisano je da svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći. Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (čl.60. Ustava). Sa aspekta posebne zaštite osoba sa invaliditetom posebno je značajan poslednji stav citiranog člana kojim se jemči posebna zaštita “invalidima”, kao i uslovi rada. I ovde se uočava jezička diskriminacija u pravnim aktima jer se umesto termin “osoba sa invaliditetom”, koristi termin “invalid”. Terminološko usklađivanje pravnih akata predstavlja, izgleda, poseban izazov za zakonodavca.
Nakon ove male, ali suštinski važne digresije, važno je istaći da, pored zakonskih odredbi iz oblasti radnog i socijalnog osiguranja, posebnu zaštitu osobama sa invaliditetom pružaju i odredbe krivičnog zakonodavstva. Ipak, pre njihovog prikaza, potrebno je skrenuti pažnu čitaocima i na odredbu čl. 101. Zakona o radu kojom je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenima sa invaliditetom obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom. Osim ove odredbe značajne su i norme Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji.
Ukoliko dođe do povrede prava po osnovu rada i socijalnog osiguranja, svako, pa i zaposleni sa invaliditetom ima pravo i na odgovarajuću krivičnopravnu zaštitu. Naime, Krivičnim zakonikom Republike Srbije je propisano da krivično delo povrede prava po osnovu rada i socijalnog osiguranja vrši onaj ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida, ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada. Za ovo krivično delo propisana je
novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine. Ovde je reč o tzv. blanketnoj normi jer u Krivičnom zakoniku nije taksativno navedeno kršenje kojih prava predstavlja krivično delo, već se upućuje na odgovarajuće radno i socijalno zakonodavstvo. Ovim se još više ističe veza između zakonskih odredbi iz različitih oblasti prava i time ukazuje da svi zakoni čine jedan jedinstveni pravni poredak Republike Srbije.
Osnaživanje zaposlenih osoba sa invaliditetom da prijavljuju svaku povredu prava po osnovu rada i socijalnog osiguranja će sigurno doprineti njihovoj efikasnijoj zaštiti u ovoj oblasti. Radno okruženje treba biti stimulativno za svakog radnika, što će pozitivno uticati na celokupni radni učinak.
Izvori:
Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/2005…35/2019).
Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2006).
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 34/2003…86/2019).
Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br.24/2005…95/2018-autentično tumačenje).
