Foto: unsplash.com
Osobe sa invaliditetom mogu ostvarivati različita prava u oblasti saobraćaja. Posebno su značajne povlastice u unutrašnjem putničkom saobraćaju koje su predmet regulisanja Zakona o penzijskom povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica (Službeni glasnik RS, br. 22/2003, 25/2003-ispr. i 101/2005-dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon). Na samom početku ovog zakonskog teksta, određeni su titulari prava na povlašćenu vožnju u unutrašnjem putničkom saobraćaju. Naime, slepa lica i lica obolela od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegija, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze, sa prebivalištem u Republici Srbiji, kao i njihovi pratioci, imaju pravo, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, na povlastice, u unutrašnjem putničkom saobraćaju, ukoliko to pravo ne mogu ostvariti po propisima iz oblasti boračke i invalidske zaštite.
Slepim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje na boljem oku sa korekcijom ima oštrinu vida manju od 10% a vidno polje suženo na 20 stepeni i manje. Licem obolelim od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegija, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome je po osnovu tih bolesti utvrđena i kategorija invalidnosti ili priznata potreba za pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom (čl. 2. Zakona).
U unutrašnjem putničkom saobraćaju, slepo lice i lice obolelo od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, plegija, cerebralne i dečje paralize i multipleks skleroze (u daljem tekstu: invalidno lice) ima u toku jedne kalendarske godine pravo na šest putovanja sa povlasticom u iznosu od:
1) 75% od redovne cene za putovanje železničkim, drumskim i pomorskim, odnosno rečnim saobraćajem;
2) 50% od redovne cene prevoza za putovanje vazdušnim saobraćajem.
Jednim putovanjem u unutrašnjem putničkom saobraćaju smatra se odlazak iz polaznog u odredišno mesto (vožnja u odlasku) i povratak iz odredišnog u polazno mesto – vožnja u povratku (čl.3. Zakona).
Pratilac ima pravo na besplatnu vožnju u železničkom, drumskom i pomorskom, odnosno rečnom saobraćaju i na povlasticu od 50% od redovne cene vožnje u vazdušnom saobraćaju, u slučajevima kad prati invalidno lice, putuje po to lice ili se vraća posle praćenja takvog lica. Ako je pratilac invalidnog lica drugo invalidno lice, nema pravo na povlasticu kao pratilac po odredbama ovog zakona. Invalidno lice i njegov pratilac imaju pravo na povlastice za prevoz u bilo kom razredu, odnosno klasi, u vozu (poslovni, ekspresni, brzi i putnički), odnosno na brodu, kao i za ekonomsku klasu u avionu (čl.4. i 5. Zakona).
Pravo na povlasticu invalidno lice ostvaruje na osnovu knjižice za povlašćenu vožnju koju izdaje: Savez slepih i slabovidih Srbije za slepo lice, Savez udruženja distrofičara Srbije za lice obolelo od distrofije i srodnih mišićnih i neuromišićnih bolesti, Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije za lica obolela od paraplegije i kvadriplegije, Savez za cerebralnu paralizu, dečju paralizu i plegije za lice obolelo od cerebralne paralize, dečje paralize i plegije i Društvo multipleks skleroze Srbije za lice obolelo od multipleks skleroze. Pravo na povlasticu pratilac invalidnog lica ostvaruje na osnovu objave za besplatnu vožnju, odnosno objave za povlašćenu vožnju koju izdaju odgovarajuće organizacije člana (čl. 6. Zakona).
Ovde je načinjena jedna nomotehnička greška jer je zakonodavac očigledno mislio na multiplu sklerozu. Osim toga, i u ovom zakonu se uočava pogrešno označavanje osoba sa nekim invaliditetima (npr. obolele od cerebralne paralize). Ovaj izraz nije ispravan jer, kao što je poznato, cerebralna paraliza nije bolest već medicinsko stanje. Mnogo je ispravnije ove osobe označiti kao one koje žive sa posledicama cerebralne paralize, što se odnosi i na druga medicinska stanja. Nadamo se da će ova sugestuja pomoći zakonodavcu prilikom noveliranja zakona koji se na različite načine tiču osoba sa invaliditetom.
Pravo na slobodno kretanje je jedno od osnovnih ljudskih prava, a povlastice definisane pomenutim zakonom treba tumačiti kao jednu od veoma značajnih afirmativnih mera namenjenu osobama sa različitim vrstama invaliditeta.
Izvor:
Zakon o penzijskom povlasticama u unutrašnjem putničkom saobraćaju invalidnih lica (Službeni glasnik RS, br. 22/2003, 25/2003-ispr. i 101/2005-dr. zakon).
Autor: Dr Filip Mirić
