Autor: Dr Filip Mirić
Foto: Edward Lich, Pixabay.com
Zločin iz mržnje predstavlja poseban krivičnopravni i kriminološki fenomen. Ova negativna društvena pojava, iako postoji kroz celu istoriju čovečanstva, tek nedavno je dobila svoje pravno obličje u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, o čemu će nešto kasnije biti više reči.
Postoji mnogo određenja pojma zločina mržnje. Federalni istražni biro SAD (FBI) određuje zločin mržnje kao krivično delo protiv lica, imovine, ili društva motivisano u celini ili delimično predrasudama učinioca u odnosu na rasu, veru, invaliditet, seksualnu orijentaciju, etničku pripadnost, pol ili rodnu pripadnost. (Dimovski, 2020: 9). Pošto se ovaj zločin vrši prevashodno na osnovu predrasuda, bilo bi jezički ispravnije nazvati ga zločinom iz predrasude. U srpskoj kriminološkoj literaturi postoje autori koji zastupaju ovaj stav (Dimovski, 2020: 11).
U Krivičnom zakoniku Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/2005…35/2019, u daljem tekstu KZ), zločin iz mržnje nije pojmovno određen, što u mnogome otežava sudovima rad u slučajevima kada je izvršen neki zločin iz mržnje. Ostavljeno je sudskoj praksi da reši ovaj problem. Prilikom odmeravanja kazne učiniocu za izvršeno krivično delo sud mora da uzme u obzir kako otežavajuće, tako i olakšavajuće okolnosti koje postoje na strani učinioca krivičnog dela. Kada je reč o određivanju kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, posebno je posebno je značajna odredba čl. 54a KZ. Naime, ovom odredbom je propisano da ako je je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela. Već prostom jezičkom analizom citirane odredbe, može se zaključiti da invaliditet nije predviđen kao posebna okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje. Ovakvo rešenje je, prema našem mišljenju, u suprotnosti sa čl. 21. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2006), čija odredba u zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta. Osim što je u koliziji sa ustavnim odredbama, ovo zakonsko rešenje dodatno doprinosi viktimizaciji osoba sa invaliditetom zločinom mržnje. Prema informacijama kojima trenutno raspolažemo, u Srbiji nije sprovedeno nijedno empirijsko istraživanje o rasprostranjenosti zločina mržnje prema osobama sa invaliditetom. Možemo samo pretpostaviti da „tamna brojka“ (broj izvršenih, a neprijavljenih krivičnih dela) u kod ovog oblika kriminaliteta nije mala. Otklanjanje navedene kolizije između Ustava i Krivičnog zakonika Republike Srbije svakako, bi doprinelo potpunijoj zaštiti osoba sa invaliditetom na normativnom, ali i na faktičkom planu.
Izvori:
Dimovski, D. (2020) Zločin mržnje, Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/2005…35/2019).
Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2006)
