Autor: Dr Filip Mirić
Foto:Gerd Altmann, Pixabay.com
U nastavku serije tekstova o uslugama iz oblasti socijalne zaštite, biće više reči o usluzi pomoć u kući. Ova usluga je veoma važna jer je osobama sa invaliditetom, zbog prirode i posledica samog invaliditeta, često neophodna pomoć i podrška i u kućnim uslovima.
Ova usluga je normativono uređena sa više pravnih akata različite pravne snage. Zakon o socijalnoj zaštiti („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011, u daljem tekstu: Zakon) predviđa i različite usluge iz oblasti socijalne zaštite. Pomoć u kući spada u kategoriju dnevnih usluga u zajednici, za čiju implementaciju sredstva obezbeđuju lokalne samouprave (čl. 40. i 44. Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 42/2013, 89/2018, 73/2019, u daljem tekstu: Pravilnik) utvrđeni su, između ostalog, i uslovi za korišćenje usluge pomoć u kući. Usluge pomoći u kući dostupne su deci, odraslima i starijima, koji imaju ograničenja fizičkih i psihičkih sposobnosti usled kojih nisu u stanju da nezavisno žive u svojim domovima bez redovne pomoći u aktivnostima dnevnog života, nege i nadzora, pri čemu je porodična podrška nedovoljna ili nije raspoloživa. Svrha pomoći u kući je podrška korisnicima u zadovoljavanju svakodnevnih životnih potreba, kako bi se unapredio ili održao kvalitet života. Aktivnosti usluge pomoć u kući usmerene su ka održanju i unapređenju kvaliteta života korisnika.
Realizacijom aktivnosti usluge pomoć u kući obezbeđuje se odgovarajuća nega i pomoć koja, u skladu sa procenom potreba korisnika, može obuhvatati:
1) pomoć u obezbeđivanju ishrane, koja uključuje po potrebi: nabavku namirnica, obezbeđivanje gotovih obroka, priprema lakih obroka, priprema osvežavajućih napitaka, pomoć pri hranjenju;
2) pomoć u održavanju lične higijene i higijene stana, uključujući po potrebi: pomoć pri oblačenju i svlačenju, obavljanju fizioloških potreba, umivanju, kupanju, pranju kose, češljanju, brijanju, sečenju noktiju, pranju i održavanju posteljine, odeće i obuće, održavanju čistoće prostorija, sudova i uređaja u domaćinstvu;
3) pomoć u zagrevanju prostorija, uključujući po potrebi: loženje vatre, čišćenje peći, pomoć u nabavci ogreva;
4) pomoć u zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, i drugih potreba, uključujući: pomoć pri kretanju unutar i van kuće, nabavku novina i knjiga, iniciranje socijalnih kontakta i uključivanje korisnika u prigodne kulturne aktivnosti u jedinici lokalne samouprave, staranje o plaćanju računa za električnu energiju, telefon, komunalije i sl.;
5) posredovanje u obezbeđivanju različitih vrsta usluga, uključujući po potrebi: posredovanje u popravci vodovodnih, električnih i drugih instalacija, stolarije, uređaja za domaćinstvo, krečenje stana i druge usluge;
6) nabavku i nadgledanje uzimanja lekova i primenu saveta propisanih od strane kvalifikovanih medicinskih stručnjaka i odvođenje na lekarske preglede;
7) saniranje i negu manjih povreda;
8) kontrolu vitalnih funkcija (krvni pritisak, telesna temperatura, nivo šećera u krvi, unošenje i izbacivanje tečnosti i sl.);
9) programske aktivnosti ličnog pratioca deteta, u skladu sa odredbama ovog pravilnika.
Aktivnosti u okviru usluge pomoć u kući realizuje negovateljica – domaćica, sa završenom obukom po akreditovanom programu za pružanje usluge pomoć u kući.Negovateljica u direktnom radu sa korisnikom realizuje aktivnosti, po vrsti i u trajanju u skladu sa individualnim planom usluge. Novozaposlenoj negovateljici obezbeđuje se obuka, koju pruža negovateljica sa odgovarajućim radnim iskustvom na tim poslovima u trajanju od najmanje 14 dana, radi njene pripreme za pružanje usluge. Pružalac usluge angažuje stručnog radnika kao lice odgovorno za procenu potreba korisnika i koordinaciju rada negovateljica (čl. 73-76 Pravilnika).
Iako je ova usluga sasvim dobro normativno određena navedenim odredbama Pravilnika i pruža zaista solidnu pravnu osnovu za pomoć osobama sa invaliditetom u svakodnevnom životu, trebalo bi ukazati i na jedan propust koji je učinjen prilikom izrade ovog Pravilnika. Naime, Pravilnikom je propisano da će poslove pomoći u kući obavljati negovateljica-domaćica, dakle osoba ženskog posla (čl.76). Da bi se izbegla rodna diskriminacija u pravnom jeziku odredba čl. 1. Pravilnika propisuje da svi pojmovi u ovom pravilniku upotrebljeni u gramatičkom muškom rodu odnose se na osobe muškog i ženskog pola, dok obrnuta situacija nije regulisana. Dodavanjem reči „i obrnuto“ bi se u potpunosti otklonila rodna diskriminacija u slučaju ovog teksta. Ovako, jezičkim tumačenjem sporne odredbe, proizilazi da lice muškog pola ne može obavljati poslove negovatelja. Ovo je, prema našem mišljenju, posledica podele na „muške“ i „ženske“ poslove koja je anahrona i zaslužuje pravnu i društvenu osudu jer lica ženskog pola dovodi u podređen položaj. O ovome bi trebalo voditi računa prilikom noveliranja ovog pravilnika i svih ostalih pravnih akata.
Izvori:
Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 42/2013, 89/2018, 73/2019).
Zakon o socijalnoj zaštiti („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011).
