Uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju definisani su Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (Službeni glasnik RS, br. 34/2003…86/2019, u daljem tekstu: Zakon). Prema zakonskoj definiciji, invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i kada kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom (čl.21. Zakona).
Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma. Povredom na radu smatra se i povreda, koju osiguranik – zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom. Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim. Povredom na radu smatra se i povreda, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. (čl.22. Zakona).
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa (čl.23. Zakona).
Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Ove radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda (čl.24. Zakona).
Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću – pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja (čl.25. Zakona).
Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nastala pre navršene 30. godine života stiče pravo na invalidsku penziju:
1) kad je invalidnost nastala do navršene 20. godine života – ako ima godinu dana staža osiguranja;
2) kad je invalidnost nastala do navršene 25. godine života – ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staža osiguranja;
3) kad je invalidnost nastala do navršene 30. godine života – ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staža osiguranja. (čl.26. Zakona).
Kako bi se obezbedilo korektno označavanje osoba sa invaliditetom u zakonskim tekstovima, trebalo bi razmisliti o eventualnoj promeni naziva samog prava, koje bi se u budućnosti moglo nazivati “penzija osoba sa invaliditetom”. Ovo je samo jedan od mogućih predloga, a redefinisanje koncepta ovog prava treba biti predmet javne rasprave.
U smislu ostvarivanja prava na invalidsku penziju zbog bolesti van rada, posebno je značajna navedena odredba čl.26. Zakona. Osobe sa invaliditetom bi trebalo da budu svesne činjenice da je uvek mnogo važnije uključiti se u svet rada, prema interesovanjima, sklonostima, mogućnostima i radnoj sposobnosti, nego pronalaziti medicinske razloge da se zdravstveno stanje podvede pod odgovarajuću pravnu normu, kako bi se eventualno ostvarilo pravo na invalidsku penziju. Ovakvi slučajevi, nažalost, postoje u praksi i prema našem mišljenju, predstavljaju pokušaj zloupotrebe prava. Svrha prava je da služi pravdi, kao jednoj od vrhovnih društvenih vrednosti. Svako pravo koje se koristi protivno svojoj svrsi, pretvara se u svoju negaciju i vodi ka nepravdi.
Izvor:
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (Službeni glasnik RS, br. 34/2003…86/2019).
Autor: Dr Filip Mirić