Foto: Edward Lich, pixabay.com
Mržnja uništava ljudsku dušu i moral. Zločin iz mržnje predstavlja poseban krivičnopravni i kriminološki fenomen. Ova negativna društvena pojava, iako postoji tokom čitave istorije čovečanstva, tek nedavno je dobila svoje pravno obličje u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, o čemu će nešto kasnije biti više reči. Osim ovoga, u ovom tekstu biče reči o pravnim rešenjima sadržanim u srpskom i makedonskom krivičnom zakonodavstvu u ovoj oblasti. Ovakav pristup je opravdan jer je reč o državama koje dele zajedničke pravne tekovine bivše SFRJ..
Postoji mnogo određenja pojma zločina mržnje. Federalni istražni biro SAD određuje zločin mržnje kao krivično delo protiv lica, imovine, ili društva motivisano u celini ili delimično predrasudama učinioca u odnosu na rasu, veru, invaliditet, seksualnu orijentaciju, etničku pripadnost, pol ili rodnu pripadnost. (Dimovski, 2020: 9). Pošto se ovaj zločin vrši prevashodno na osnovu predrasuda, bilo bi jezički ispravnije nazvati ga zločinom iz predrasude (Dimovski, 2020).
U srpskoj kriminološkoj literaturi postoje autori koji zastupaju ovaj stav (Dimovski, 2020: 11).U Krivičnom zakoniku Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019, u daljem tekstu KZ), zločin iz mržnje nije pojmovno određen, što u mnogome otežava sudovima rad u slučajevima kada je izvršen neki zločin iz mržnje. Ostavljeno je sudskoj praksi da reši ovaj problem. Prilikom odmeravanja kazne učiniocu za izvršeno krivično delo sud mora da uzme u obzir kako otežavajuće, tako i olakšavajuće okolnosti koje postoje na strani učinioca krivičnog dela. Kada je reč o određivanju kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, posebno je značajna odredba čl. 54a. KZ. Naime, ovom odredbom je propisano da ako je je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela. Već prostom jezičkom analizom citirane odredbe, može se zaključiti da invaliditet nije predviđen kao posebna okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje. Ovakvo rešenje je, prema našem mišljenju, u suprotnosti sa čl. 21. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2006), čija odredba u zabranjuje diskriminaciju po osnovu invaliditeta. Osim što je u koliziji sa ustavnim odredbama, ovo zakonsko rešenje dodatno doprinosi viktimizaciji osoba sa invaliditetom zločinom mržnje. Prema trenutno dostupnim podacima, u Srbiji nije sprovedeno nijedno empirijsko istraživanje o rasprostranjenosti zločina mržnje prema osobama sa invaliditetom. Može se samo pretpostaviti da „tamna brojka“ (broj izvršenih, a neprijavljenih krivičnih dela) u kod ovog oblika kriminaliteta nije mala. Otklanjanje navedene kolizije između Ustava i Krivičnog zakonika Republike Srbije doprinelo bi potpunijoj zaštiti osoba sa invaliditetom na normativnom, ali i na faktičkom planu (Mirić, 2021).
U krivičnom zakonodavstvu Republike Severne Makedonije, zločin iz mržnje, takođe nije pojmovno određen. Za razliku od krivičnog zakonodavstva Republike Srbije, telesni ili intelektualni invaliditet se obavezno ceni od strane suda kao okolnost prilikom odmeravanja kazne. Naime, prilikom odmeravanja kazne, sud će posebno imati u vidu da li je krivično delo izvršeno protiv lica, grupe lica ili imovine, neposredno ili posredno zbog njihove pripadnosti određenom polu, rasi, boji kože, rodu, pripadnosti marginalizovanoj grupi, etničke pripadnosti, zbog njihovog jezika, državljanstva, socijalnog porekla, religije, verskog ili drugog uverenju, obrazovanja, političke pripadnosti, ličnog ili društvenog statusa, intelektualnog ili fizičkog invaliditeta, uzrasti, bračnog, porodičnog statusa ili imovinskog statusa, zdravstvenog stanja ili bilo kog drugog osnova propisanog zakonom ili ratifikovanim međunarodnim ugovorom. Navedeno prema članu 39. Krivičnog zakonika Republike Severne Makedonije, („Služben vesnik na Republika Makedonija“ br. 37/96, 80/99, 4/02, 43/03, 19/04, 81/05, 60/06, 73/06, 7/08, 139/08, 114/09, 51/11, 135/11, 185/11, 142/12, 166/12, 55/13, 82/13, 14/14, 27/14, 28/14, 41/14, 115/14, 132/14, 160/14, 199/14, 196/15, 226/15, 97/17 i 248/18 i „Služben vesnik na Republika Severna Makedonija“ br.36/23, u daljem tekstu: KZRSM). Sa aspekta zaštite žrtava krivičnih dela učinjenih iz mržnje, posebno je značajna obaveza suda, predviđena u makedonskom krivičnom zakonodavstvu, da, ukoliko ne oceni okolnosti navedene u članu 39. KZRSM, svoju odluku mora da obrazloži.
Inkluzivno društvo pruža ono jednaku zaštitu svim svojim članovima od svih oblika ugrožavanja i kršenja ljudskih prava i sloboda. (Mirić, 2020: 131). Krivično pravo je garant ostvarivanja ovog cilja.
Izvori:
Dimovski, D. (2020) Zločin mržnje, Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Krivični zakonik Republike Severne Makedonije, („Služben vesnik na Republika Makedonija“ br. 37/96, 80/99, 4/02, 43/03, 19/04, 81/05, 60/06, 73/06, 7/08, 139/08, 114/09, 51/11, 135/11, 185/11, 142/12, 166/12, 55/13, 82/13, 14/14, 27/14, 28/14, 41/14, 115/14, 132/14, 160/14, 199/14, 196/15, 226/15, 97/17 i 248/18 i „Služben vesnik na Republika Severna Makedonija“ br.36/23).
Krivični zakonik Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019).
Mirić, F (2021) Posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje i osobe sa invaliditetom Uklonimo barijere https://uklonimobarijere.rs/posebna-okolnost-za-odmerevanje-kazne-za-krivicno-delo-ucinjeno-iz-mrznje-i-osobe-sa-invaliditetom/, pristup 03.02.2024.
Mirić, F. (2020). Article 54a of Criminal Code of Republic of Serbia and disability – de lege ferenda, Science and Society, Journal of Social Sciences, Association “Science and Society”, University of Belgrade, Belgrade, No.2, 127-133.
Mirić, F. (2023) Krivičnopravna zaštita osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2006)
Autor: Dr Filip Mirić
