Foto: Ozonpres.net
Zakonom o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (Službeni glasnik RS- Međunarodni ugovori, br. 42/2009, u daljem tekstu ZPKOSI), ratifikovana je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: Konvencija), usvojena na 61. zasedanju Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, na sednici od 13. decembra 2006. godine u Njujorku, u originalu na engleskom jeziku. O ovoj konvenciji se do sada mnogo pisalo i diskutovalo, imajući u vidu njen značaj za položaj osoba sa invaliditetom u svim državama članicama UN. Njeni različiti aspekti su detaljno analizirani u radovima i publikacijama naučnika i stručnjaka u oblasti prava osoba sa invaliditetom. Ovaj tekst ima za cilj da pruži kratak osvrt na osnovna načela Konvencije i obaveze država, koje iz nje proističu.
Načela ove konvencije su sledeća:
(a) poštovanje urođenog dostojanstva, individualna samostalnost uključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba;
(b) zabrana diskriminacije;
(c) puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo;
(d) uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva;
(e) jednake mogućnosti;
(f) dostupnost;
(g) ravnopravnost žena i muškaraca;
(h) uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta (član 3. ZPKOSI).
Države strane ugovornice prihvataju da obezbede i unaprede puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta. U tom cilju države strane ugovornice preuzimaju obavezu da:
(a) usvoje sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarenje prava priznatih ovom konvencijom;
(b) preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom;
(c) uzmu u obzir zaštitu i unapređenje ljudskih prava osoba sa invaliditetom u okviru svih politika i programa;
(d) se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa ovom konvencijom;
(e) preduzmu sve odgovarajuće mere za otklanjanje diskriminacije po osnovu invalidnosti od strane bilo kog lica, organizacije ili privatnog preduzeća;
(f) da preduzmu odnosno podstiču istraživanje i razvoj univerzalno dizajniranih predmeta, usluga, opreme i uređaja, kako je definisano u članu 2. ove konvencije, što bi trebalo da iziskuje minimalno eventualno prilagođavanje i najniže troškove u cilju zadovoljavanja specifičnih potreba osobe sa invaliditetom, unapređenja njihove dostupnosti i korišćenja, kao i podsticanja univerzalnog dizajna u utvrđivanju standarda i smernica;
(g) da preduzmu odnosno podstiču istraživanje i razvoj, dostupnost i korišćenje novih tehnologija, uključujući informacione i komunikacione tehnologije, pomagala za kretanje, sredstva i tehnologije za pomoć pogodne za osobe za invaliditetom, pri čemu treba dati prednost tehnologijama čija je cena pristupačna;
(h) da pruže dostupne informacije osobama sa invaliditetom o pomagalima za kretanje, sredstvima i tehnologijama za pomoć, uključujući nove tehnologije, kao i druge oblike pomoći, usluga podrške i olakšice;
(i) da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava.
Što se tiče ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, svaka država strana ugovornica preuzima obavezu da preduzme mere u skladu sa svojim maksimalno raspoloživim sredstvima i, tamo gde je to potrebno, u okviru međunarodne saradnje, kako bi se postepeno osiguralo puno ostvarivanje tih prava bez štete po one obaveze sadržane u ovoj konvenciji koje su odmah primenljive prema međunarodnom pravu.
U izradi i primeni propisa i politika u cilju primene ove konvencije, kao i u drugim procesima odlučivanja u vezi s pitanjima koja se tiču osoba sa invaliditetom, države strane ugovornice će tesno sarađivati i aktivno uključivati osobe sa invaliditetom, uključujući i decu sa invaliditetom preko njihovih reprezentativnih organizacija.
Nijedna odredba ove konvencije neće uticati na eventualne druge odredbe koje u većoj meri vode ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, a koje mogu biti sadržane u pravu države strane ugovornice ili međunarodnom pravu koje je na snazi u odnosu na tu državu. Neće biti ograničavanja, odnosno odstupanja od bilo kojeg ljudskog prava i osnovnih sloboda priznatih ili postojećih u bilo kojoj državi strani ugovornici ove konvencije u skladu s pravom, konvencijama, propisima ili običajima pod izgovorom da se ovom konvencijom ne priznaju ta prava ili slobode, odnosno da se priznaju u manjoj meri. Odredbe ove konvencije odnose se na sve delove saveznih država bez ikakvih ograničenja, odnosno izuzetaka (član 4. ZPKOSI).
Pravna načela predstavljaju moralno-etički okvir za donošenje pravnih akata različite pravne snage i obaveznosti, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Zbog toga je od izuzetnog značaja ukazivati na njih. Poznavanje obaveza koje je Republika Srbija, kao članica UN preuzela potvrđivanjem Konvencije, predstavlja jedan od kontrolnih mehanizama društva u procesu unapređenja prava osoba sa invaliditetom i razvoja društva u celini.
Izvor:
Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (Službeni glasnik RS- Međunarodni ugovori, br. 42/2009).
Autor Dr Filip Miric
