Foto: Lična arhiva
Mlada, hrabra Beograđanka Ivana Jović (34) boluje od policističnih bubrega i već više od godinu i po dana, tri puta nedeljno, po četiri sata provodi na dijalizi u Kliničkom centru Srbije. Stanje joj se pogoršalo posle porođaja. Rešena da trajno pomogne sebi i drugim ljudima, kojima je to potrebno, pokrenula je peticiju DONORSTVO JE HEROJSTVO.
Prema Ivaninim rečima, u Srbiji oko 2.000 ljudi čeka transplataciju organa, a prošle godine je urađeno tek pet, od čega dva bubrega. Pandemija korone je usporila program transplatacije. Cilj peticije je da se uvedu promene, kako bi mnogo više života bilo spaseno.
– Imenovanje koordinatora transplatacije u svim bolnicama u Republici Srbiji, koji će, ukoliko se stvore medicinski uslovi, obavezno i uvek obaviti razgovor sa porodicom potencijalnog donora i zatražiti saglasnost je glavni zahtev, kaže Ivana i naglašava da je najvažnije ne propuštati prilike i uvek pitati porodice potencijalnog donora za saglasnost.
Prema dostupnim podacima postavljena su samo četiri koordinatora za transplataciju u najvećim kliničkim centrima u našoj zemlji (Srbije, Vojvodine, Kragujevca i Niša).
Donorstvo je najhumaniji posthumni gest, a članovi porodice preminulih bi uz pravovremenu obaveštenost potvrdno odgovorili na pitanje o doniranju organa, smatra ona. Dobra volja postoji, problem je u sistemskoj neorganizovanosti.
Od zemalja u regionu, po uspešnosti programa transplatacije, ističe se Hrvatska, koja se po broju presađenih organa ubraja među prvima u Evropi, ali i svetu. Prošle godine je izvršeno 268 transplatacija. U Srbiji je stanje poražavajuće, broj urađenih transplatacija je iz godine u godinu sve manji, a lista čekanja sve duža.
Foto: Lična arhiva
Svakodnevica pacijenata na dijalizi nije nimalo laka. Na svojoj koži je to osetila i Ivana, koja je bolest nasledila od majke.
– Nedeljno provodim ukupno 12 sati na dijalizi i to je ogromno utrošeno vreme. Postoje brojna ograničenja u ishrani, pre svega u unosu tečnosti u organizmu. Preporučljivo je da bude pola litre tečnosti dnevno. Najviše što mogu da unesem između dve dijalize je tri litra tečnosti – voda, čorba, kafa. Jedem samo ono voće koje nema kalijuma u sebi. Sve to utiče na rad srca i bubrega, objašnjava Ivana.
Ona ističe da svaka godina provedena na dijalizi smanjuje šansu za uspešnu transplataciju, jer se radi o agresivnom metodu lečenja. U Srbiji je trenutno na dijalizi 5000 pacijenata, dok 800 čeka na transplataciju. Oni sa neizvesnošću iščekuju spas. Međutim mnogi od njih, zbog prirode bolesti i ne dočekaju svoju priliku za novi i kvalitetniji život.
Glavni motiv Ivani da istraje u borbi je njena četvorogodišnja ćerka Petra.
– Ona me pokreće, zbog nje ne mogu da sedim skrštenih ruku, kaže ova požrtvovana majka i priznaje da gleda da ćerku poštedi priča o svom zdravstvenom stanju. Kad idem na dijalizu, kažem joj da moram na posao.
Foto: Lična arhiva
Ivana je nedavno uspela u svojoj nameri da prikupi 10.000 potrebnih potpisa i danas ih predaje Ministarstvu zdravlja i nadležnom ministru Zlatiboru Lončaru. Konferencija za medije povodom predaje peticije, dostupna je onlajn putem profila na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram: Donorstvo je herojstvo. Ukoliko želite da podržite peticiju, to možete učiniti na sajtu: https:// peticije.kreni-promeni.org
Ovom kampanjom, Ivana doprinosi podizanju svesti i osvešćenosti ljudi za ovakve humane činove i promeni funkcionisanja sistema u našoj zemlji po ovom životno značajnom pitanju.
Autor: Milica Živković
