Autor: Dr Filip Mirić
Foto: Succo, Pixabay.com
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 2009. godine. Njegovo usvajanje i stupanje na snagu predstavlja svojevrsnu prekretnicu kada je u pitanju položaj osoba sa invaliditetom na tržištu rada. Naime, po prvi put je u pravni sistem Republike Srbije uvedena obaveza poslodavca da, pod određenim uslovima zapošljava osobe sa invaliditetom. Obaveza zapošljavanja, u smislu ovog zakona, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da ima u radnom odnosu određeni broj osoba sa invaliditetom.Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom.Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom (čl.24. Zakona). Od ove obaveze postoji i jedan izuzetak. Novoosnovani poslodavac nema obavezu zapošljavanja iz člana 24. ovog zakona, u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja (čl.25. Zakona). Od posebnog je značaja i zakonska norma koja reguliše, šta ako poslodavac ne ispuni utvrđenu obavezu. Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom u skladu sa zakonskim odredbama dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.Uplatom sredstava iz stava, poslodavac ispunjava obavezu zapošljavanja (čl.26).
Sa aspekta zapošljavanja osoba sa invaliditetom, veoma je značajna i zakonska odredba prema kojoj poslodavac koji, u postupku javne ili druge nabavke, izvrši finansijske obaveze iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao i iz ugovora o kupovini proizvoda ili vršenju usluga tog preduzeća, izuzev obaveza nastalih u realizaciji ugovora iz oblasti trgovine na veliko – u vrednosti od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike u momentu zaključenja ugovora, oslobađa se obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom iz člana 24. ovog zakona, za narednih 12 meseci od dana izvršenja obaveze(čl.27. Zakona). Mnogi poslodavci koriste ovu mogućnost za izmirenje ove obaveze na drugačiji način. Kako onda stimulisati poslodavce da u većoj meri zapošljavaju osobe sa invaliditetom? Pre svega, poboljšanjem obrazovne strukture samih osoba sa invaliditetom, kao potencijalnih radnika. Na ovaj će način osobe sa invaliditetom postati kvalifikovanije za bolje plaćena zanimanja, što će imati pozitivan uticaj na kvalitet njihovog života. Sa druge strane, primarni interes svakog poslodavca, porec socijalno odgovornog poslodavca jeste profit. To je ekonomska realnost koju ne treba dovoditi u sumnju. Koji je sledeći mogući interes poslodavca da zapošljava osobe sa invaliditetom? Istraživanja među poslodavcima u inostranstvu pokazuju da su osobe sa invaliditetom lojalni radnici, da ređe izostaju sa posla, duže se zadržavaju na jednom radnom mestu, a često svojim prisustvom podižu radni moral u organizaciji, motivišući ostale zaposlene da se više zalažu i budu inicijativniji (Diversity Council Australia, Diversity Matters, Issue No 43, August 2005, navedeno prema Tanjević, Mirić, 2013: 145).
Jedino se zajedničkim aktivnostima poslodavaca, radnika sa invaliditetom i nadležnih institucija može doći do poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada, a radnik koji obavlja poslove koji odgovaraju njegovim kvalifikacijama je uvek srećniji, zadovoljniji i produktivniji.
Izvori:
Tanjević, N, Mirić, F. (2013) Suzbijanje diskriminacije osoba sa invaliditetom u sferi rada i zapošljavnja – stanje i perspektive, Temida, vol. 16, br. 1, 133-150.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Sluzbeni gasnik Republike Srbije br. 36/2009, 32/2013).
