Uklonimo barijere
Autor: Ivan Novković, fondacija PONS
Foto: Neven Obradović
Poštovana publiko ovog info portala, za početak ove priče, neophodno je da vam skrenem pažnju na to da svaki moj tekst namenjen za objavljivanje na ovom mestu, pišem na način da je u prvom redu namenjen onima kojih se direktno tiču i ostali ovdašnji sadržaji. uklonimo barijere
S obzirom na to na kojem je nivou razvoja naše društvo, ljudi sa invaliditetom, izvesno startuju u život s određenim zaostatkom. To podrazumeva da moraju mnogo više da urade da bi sebi osigurali jednaku startnu poziciju u odnosu na ostale, ma o kojem životnom polju i cilju da se radi. To počinje sa neophodnošću da se osigura redovni izlazak iz kuće pošto je sredina u kojoj živimo umereno do potpuno nepristupačna. Ovo dalje u životu znači i opsežniji rad na sebi, što će reći na samopouzdanju. Zašto? Pa dok je čoveku bez invaliditeta sve dato samim stupanjem u svet, čoveku sa invaliditetu je u startu sve oduzeto „zahvaljujući“ strahu od nepoznatog koji kod ljudi neprestano buja. Taman sami i uz podršku najbližeg okruženja prevaziđete fizičke barijere, vi naiđete na svakakve ljude. Naravno, vremenom birate one koji vam odgovaraju. Ali su školovanje, traženje posla i još neki životni koraci, dovoljno dug period u kojem niste mogli da birate okruženje, tako da je bilo dovoljno vremena da se nagomila svašta u vašoj glavi i postanete pesimistični. uklonimo barijere
Nemam nameru da u ovom tekstu glumim psihologa, analitičara ili dragu Savetu. Jedina mi je namera da podelim sa vama neka zapažanja, za koja se nadam da će biti podrška svima onima koji ovo pismo prihvate onako kako je pisano, sq dobrom namerom. Ni za šta o čemu pišem ne želim bilo kakvu naučnu potvrdu. Radi se jednostavno,ne toliko o mom iskustvu koliko o mojim posmatranjima sveta oko mene. Još uvek se nije desilo da neko pismo napišem drugačije nego iz najboljih namera. Sudeći po tome gde živim i šta opažam, to smatram jednim od svojih većih uspeha, ostati na području dobrih namera. Ima verovatno svako od nas makar u daljem okruženju neku osobu koja s čvrstom namerom nikada ne upada u područje svojih dobrih namera i tako živi celi život. I to dolazi s onim gomilanjem negativnog raspoloženja zbog neprihvatanja svoje situacije ili od strane ljudi u okruženju. To ponašanje mogu nazvati čistim bezobrazlukom. Skrećem vam pažnju da ga u svom okruženju što pre primetite. Nekada je očigledno, nekada odlično skriveno. Zato što i takvi ljudi, iako su negativni, imaju samopouzdanje.
Došli smo do centrale teme ovog pisma. Namerno sam uradio ovoliko opširan uvod i ovog puta namerno uz upotrebu žargona iako ih uglavnom izbegavam.
Svesni zaostatka u samopouzdanju, u društvu koje odlikuje, loš odnos prema svakoj vrsti različitosti, ipak ima koraka koje možete preduzeti. Svako ko je prošao put od socijalizacije do uspešnog aktiviste, reći će vam da nikada ne otkrivate svoje slabosti. To je u potpunoj suprotnosti s vašim obavezama kao aktiviste. Dok u poslu morate prema partnerima ili donatorima biti potpuno iskreni o vašim i kapacitetima vaše organizacije, u Srbiji kao čovek sa invaliditetom to vam se na privatnom planu nikada neće isplatiti. Kroz sažaljenje nećete dobiti nikakvu satisfakciju pa ni poljubac, zagrljaj ili seks za jednu noć. Kako znate, i umete, morate sakriti manjak samopouzdanja. Radi se u stvari o tome da je jedini promenljiv onaj prvi utisak u kojem dobijete plus. Nakon toga lako ćete steći drugačiji utisak i dobiti minus. Ali ako prvi utisak o vama bude minus, tako će i ostati. Drugim rečima, ako prvi utisak o vama budu vaše snage, nije vam garantovano da će to biti i svaki sledeći utisak o vama. Ali zato ako prvi utisak o vama budu vaše slabosti, tako ćete ostati zabeleženi u nečijoj trajnoj memoriji.
Ja se držim devize da su kod mene samo vrline trajne, a slabosti trenutne. To smatram svojom prednošću na svakom terenu na koji stupam. Ovo delim sa vama zato što smatram da to mogu da primene ljudi sa bilo kojim nivoom samopouzdanja. Okej, nemate hrabrosti za to i to, ali osim pri konkurisanju za posao, nemojte nigde to pokazivati. Ne ide vam u prilog. Neko će reći da moji uputi nisu iskreni ni ispravni zato što slabosti uvek negde isplivaju ako se lažno predstavljate. Ali ja ovde ne zagovaram vaše lažno predstavljanje drugim ljudima. Od Vas tražim da izdvojite od sebe ono gde ste najsnažniji i samo to da koristite. Svako od nas ima nešto za šta je rođen ili šta je najbolje naučio.
Ja ću vas, o koncu, na svom primeru i svojoj slabosti podržati u kojem pravcu da razmišljate. Moja slabost je upuštanje u previše filozofije, opisivanja i objašnjavanja. Retki su ljudi koji padaju na to. Zato sam naučio da sve mora da bude kratko i jasno.
