Foto: Dragan Vidojković
Niš je dobio jednu od najsavremenijih laboratorija za genetska istraživanja na Balkan, vrednu pet stotina hiljada dolara, zahvaljujući donaciji Ambasade SAD u Beogradu i Komandi američke vojske za Evropu. Laboratoriju je otvorio američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri.
Nosi ime poznatog srpskog dobrotvora Džona Frotingema, čija se bista nalazi u njenom holu.
„Danas slavimo jednog velikog čoveka koji je odigrao ogromnu ulogu u ključnom poglavlju 140-godišnje istorije diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. Ova svečanost je u čast prijateljstva naših zemalja. Džon Frotingem predstavlja ono najbolje u srpsko-američkim odnosima. Na samom početku rata 1914. godine finansirao je slanje poljske bolnice sa lekarima. On nije samo pisao čekove iz svog toplog doma u Bruklinu. Kao službenik američkog Crvenog krsta radio je u Nišu i drugim mestima Srbije. Humanost Džona Frotingema i njegove supruge Jelene Lozanić koja je rođena u Srbiji, velika je inspiracija za nas danas. Frotingemovo služenje Srbiji za vreme rata, ali i nakon što je oružje utihnulo, govori nam o temeljnim i zajedničkim vrednostima srpskog i američkog naroda“ – rekao je prilikom otvaranja laboratorije ambasador Godfri.
Istakao je da su u proteklih dvadeset godina SAD dale preko milijardu dolara pomoći Srbiji kao doprinos njenom prosperitetu, demokratiji i zdravlju naroda. Danas, kako je kazao, imamo nove izazove. U doba korone zajedno brinemo jedni o drugima, a Džon Frotingem nam je večno nadahnuće.
Nova laboratorija za genetska istraživanja na Medicinskom fakultetu u Nišu je posebno značajna za razvoj nauke na ovoj visokoškolskoj ustanovi, a u budućnosti i daljem razvoju kliničkog zdravstva Niša i ovog dela Srbije.
Američka ambasada u Srbiji i Komanda američke vojske za Evropu su donirali genski sekvenator najnovije generacije, tri „real time“ PCR aparata, automatske izolatore nukleinskih kiselina, aparat „tape station“, multinodalni „reader“, hromatograf, „luminedž“, dva „nano-drop“ aparata, frižidere (uključujući i one koji hlade na 90 stepeni celzijusa), centrifuge, „vortedž“ mašine, „Karl Zeis“ mikroskop i ostalu prateću opremu. U laboratoriji će se raditi hiljade najsloženijih analiza godišnje, uključujući i individualizaciju terapije bolesnika sa malignitetom u skladu sa genetskim tipom tumora. Ova moćna laboratorija otvara vrata novoj eri u dijagnostici i lečenju pacijenata, ne samo u Nišu, već i u čitavoj jugoistočnoj Srbiji.
Izuzetno skupa oprema smeštena je u prostor laboratorije koji je uređen iz sredstava Medicinskog fakulteta i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
„Kolege i ja već tri godine zajedno radimo na ovom projektu i zahvalni smo Medicinskom fakultetu i Ministarstvu prosvete, nauke i tehgnološkog razvoja, a posebno američkoj Ambasadi, odnosno američkoj vojsci, koja je pomogla da ovakva laboratorija dobije izgled svetske laboratorij. Jer aparate, koje smo kao donaciju dobili, imaju samo vrhunske svetske laboratorije. To će nam omogućiti da za naše pacijente radimo analize gena za sve bolesti koje su monogenske ili poligenske i na taj način omogućimo prevenciju, brzu dijagnostiku i razvoj precizne medicine u Srbiji“ – kaže prof. dr Tatjana Jevtović Stojmenov, šef novootvorene genetske laboratorije.
Foto: Dragan Vidojković
To je jedinstvena laboratorija po mnogo čemu. U njoj se neće raditi samo čista genetska ispitivanja, već će laboratorija imati mogućnosti da radi i sva druga istraživanja koja su vezana za molekularnu biologiju za biohemiju.
Glavni deo laboratorije za genetska ispitivanja je na Medicinskom fakultetu, a drugi deo na Klinici za kardiohirurgiju KC Niš, gde će se raditi ispitivanja za pacijente koji se podvrgavaju transplantacijama.
„Moram da kažem da ovo nije projekat koji je nastao preko noći. Inicijativa potiče od naše dekanice, profesorice Dobrile Stanković Đorđević od pre par godina. Naše kolege su u međuvremenu išle na edukaciju delom u Beogradu, većim delom u inostranstvu i oni su u potpunosti opremljeni i edukovani da rukuju ovim aparatima.
A Klinički centar Niš, Medicinski fakultet i zdravstveni sistem čitave Srbije, uz ovu opremu, prave iskorak od sedam milja. Kolege onkolozi imaće priliku da rade tipizaciju tumora, a moći će da se radi i individualizacija terapije, odnosno terapija za svakog pacijenta ponaosob u odnosu na genski tip tumora. To je veliki korak napred” – ističe prof dr Dragan Milić…
Novootvorena laboratorija ima ogromnu perspektivu, pošto je na teritoriji Beograd – Sofija – Skoplje, jedinstvena.
Foto: Dragan Vidojković
Po rečima prof dr Dragana Milića, direktora Klinike za kardiohirurgiju, osim u medicinskom smislu, ova laboratorija ima veliki značaj i u oblasti učvršćivanja i negovanja saradnje između SAD i Srbije, koju on lično svojim radom godinama unazad nastoji da očuva i unapredi.
„Otvaranjem ove laboratorije mi želimo da na neki način evociramo uspomene i otrgnemo od zaborava ljude koje nismo smeli da zaboravimo. Naša laboratorija nosi ime po Amerikancu Džonu Frotingemu, koga smo, nažalost, zaboravili.
A Džon Frotingem je u Prvom svetskom ratu mnogo zadužio Srbiju. To je čovek koji se od 1914. godine kada je Srbija ušla u rat, priključio svojim donacijama da pomogne srpskom narodu na način koji je bio najprimereniji. Čim je Amerika ušla u rat 1917. godine on se pridružio srpskoj vojsci u Solunu i oko godinu i po dana bio u opkoljenom Solunu, pomažući običnom stanovništvu, opkoljenom od Bugara.
Džon Frotingem je tokom Prvog svetskog rata spasio oko 6.000 srpske dece. Skupljao ih je u prihvatilišta, a zatim slao na sigurno – u Atinu, Francusku, Englesku i Ameriku gde su nastavljala svoje školovanje. Prema nekim procenama od ovih 6.000 dece , koju je spasio tokom Prvog svetskog rata, danas u Srbiji živi 50 do 70 hiljada njihovih potomaka.
Još tokom rata Džon Frotingem je otvorio četiri velika, a potom ih spojio u dva još veća sirotišta – u Vranju i Sremskoj Kamenici – gde odškolovao i vodio računa od oko tri hiljade srpske siročadi. On sam usvojio je 230 srpske dece koja su izgubila oba roditelja. Zaljubio se u našu Jelenu, ćerku prvog rektora beogradskog Univerziteta Sime Lozanića i na dan venčanja prešao je u pravoslavlje. Procena je da je ukupno dao Srbiji donaciju vrednu između dva i po do tri i po budžeta Kraljevine Srbije. Za sve zasluge tokom rata njega je kralj Aleksandar odlikovao i dao mu čin pukovnika srpske vojske” , kaže prof dr Dragan Milić i dodaje:
„Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je i naš predsednik Aleksandar Vučić, u februaru ove godine na Sretenje, dodelio Zlatnu sretenjsku medalju posthumno Džonu Frotingemu, Amerikancu velikog srca, zaboravljenom dobrotvoru koga moramo ponovo da se setimo. A ovo je jedan od lepih načina da te priče oživimo i da se takvim ljudima kažemo HVALA.“
Laboratorija za genetska istraživanja u Nišu je, dakle, dug prema prošlosti i ulog u budućnost.
Autor: Milena Vidojković
