Foto: Pixabay
Načela izražavaju osnovne vrednosti koje štite osnovne pravne vrednosti. Izučavanje načela je veoma važno jer se njihovim tumačenjem može odrediti i svrha pravnih normi i posredno saznati volja zakonodavca. Načela socijalne zaštite definisana su Zakonom o socijalnoj zaštiti („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011). Radi bolje sistematike, načela će biti prikazana na isti način kako je to urađeno u pomenutom zakonskom tekstu.
U Republici Srbiji socijalna zaštita zasnovana je na sledećim principima:
Načela poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika
Član 24.
Korisnik, u skladu sa zakonom, ima pravo na socijalnu zaštitu koja se zasniva na socijalnoj pravdi, odgovornosti i solidarnosti, koja mu se pruža uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, bezbednosti, kao i uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih ubeđenja, u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama.
Načelo zabrane diskriminacije
Član 25.
Zabranjena je diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva.
Načelo najboljeg interesa korisnika
Član 26.
Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu sa najboljim interesom korisnika, uvažavajući njegov životni ciklus, pol, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe i potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju.
Načelo najmanje restiktivnog okruženja
Član 27.
Usluge socijalne zaštite pružaju se prvenstveno u neposrednom i najmanje restriktivnom okruženju, pri čemu se biraju usluge koje korisniku omogućavaju ostanak u zajednici.
Načelo efikasnosti socijalne zaštite
Član 28.
Socijalna zaštita ostvaruje se na način koji obezbeđuje postizanje najboljih mogućih rezultata u odnosu na raspoloživa finansijska sredstva.
Načelo blagovremenosti socijalne zaštite
Član 29.
Socijalna zaštita ostvaruje se na način koji obezbeđuje pravovremeno uočavanje potreba korisnika i pružanje usluga radi sprečavanja nastanka i razvoja stanja koja ugrožavaju bezbednost i zadovoljavanje životnih potreba i ometaju uključivanje u društvo.
Načelo celovitosti socijalne zaštite
Član 30.
Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu s funkcijom koju imaju, povezano i usklađeno, tako da obezbeđuje celovitu socijalnu zaštitu korisniku u svakom životnom dobu.
Načelo unapređenja kvaliteta socijalne zaštite
Član 31.
Usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu s principima i standardima savremene profesionalne prakse socijalnog rada.
Kvalitet usluga socijalne zaštite unapređuje se primenom savremenih dostignuća nauke i struke, i stručnom podrškom radi unapređenja profesionalnih kompetencija stručnih radnika i kvaliteta zaštite korisnika.
Načelo javnosti rada
Član 32.
Ministarstvo nadležno za socijalnu zaštitu, nadležni organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave na svojoj internet adresi, u sredstvima javnog informisanja, kao i na druge načine u skladu sa zakonom informišu javnost o socijalnoj zaštiti i pružaju druge informacije propisane zakonom.
Ustanove socijalne zaštite i pružaoci usluga socijalne zaštite obezbeđuju slobodan pristup informacijama o svom radu.
Načelo dostupnosti i individualizacije socijalne zaštite
Član 33.
Pružanje usluga socijalne zaštite organizuje se na način koji obezbeđuje njihovu fizičku, geografsku i ekonomsku dostupnost, uz uvažavanje kulturoloških i drugih različitosti.
Usluge socijalne zaštite pružaju se tako da se korisniku obezbeđuje individualizovan pristup i stručni radnik zadužen za rad na konkretnom slučaju.
Navedena pravna načela obavezuju sve državne organe da izgrade efikasan sistem socijalne zaštite.
Izvor:
Zakon o socijalnoj zaštiti („Službni glasnik Republike Srbije“, br. 24/2011).
Autor: Dr Filip Mirić
