Foto:: John Hain, Pixabay.com
Da bi se ostvarili principi inkluzivnog društva, često je neophodno obezbediti dodatnu obrazovnu, socijalnu i zdravstvenu podršku dete, učeniku i odraslom licu. Normativni okvir u ovoj oblasti zaokružuje pravni akt sličnog naziva – Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, socijalnoj i zdravstvenoj podršci detetu učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS”, br. 80/2018, u daljem tekstu: Pravilnik). Dodatna podrška obuhvata prava, usluge i resurse koji detetu, učeniku i odraslom obezbeđuju prevazilaženje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka unutar obrazovnih ustanova i zajednice. Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici. Ključna je uloga interresorne komisije (u daljem tekstu: Komisija) u ovom procesu. Dodatna podrška se obezbeđuje u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Za procenu potreba za dodatnom podrškom nadležna je Komisija opštine, odnosno grada na čijoj teritoriji je prebivalište, odnosno boravište deteta, učenika i odraslog (član 2. Pravilnika).
Pravilnikom su definisane i konkretne mere dodatne podrške, u koje spadaju:
1) Mere dodatne podrške koje se, u skladu sa propisima, realizuju na osnovu mišljenja Komisije:
(1) ostvarivanje subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju,
(2) odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta,
(3) donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2), koji podrazumeva prilagođavanje ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada, odnosno izmena plana nastave i učenja,
(4) upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju,
(5) angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja,
(6) ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka;
2) Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije:
(1) obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim formatima i na pristupačnim jezicima uključujući i znakovni jezik,
(2) obezbeđivanje prilagođenih udžbenika,
(3) obezbeđivanje asistivnih tehnologija i/ili drugih usluga resursnog centra za asistivne tehnologije: alternativni načini i sredstva komunikacije, prilagođene tastature, ekrani na dodir, prilagođeni miševi, posebni softveri, tajmeri, satovi, diktafoni i sl. i obuka za korišćenje istih,
(4) obezbeđivanje obuke, nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika neposredno angažovanih u vaspitno-obrazovnom i obrazovno-vaspitnom radu radi sticanja konkretnih veština i strategija za rad sa detetom, učenikom i odraslim, za korišćenje Brajevog pisma, znakovnog jezika, drugih alternativnih načina komunikacije, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije i sl.,
(5) obezbeđivanje obuke roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku, radi sticanja znanja, veština i strategija za pružanje podrške detetu, kao i za korišćenje asistivnih tehnologija i alternativnih načina komunikacije (npr. znakovni jezik, Brajevo pismo i dr.),
(6) prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog: prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove čije usluge dete, učenik i odrasli koristi postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju; postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima sa simbolima, mapom prostora, postavljanje zvučnih i svetlosnih signala i sl. – u skladu sa propisima kojima se uređuje pristupačnost javnih prostora,
(7) obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog,
(8) obezbeđivanje prioriteta u ostvarivanju specijalističkog pregleda ili tretmana; obezbeđivanja fizioterapeuta i radnog terapeuta da, u saradnji sa službom kućnog lečenja, odlazi u kućne posete prema indikaciji,
(9) obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave, ekskurzija, kulturnih, sportskih i drugih aktivnosti koje organizuje ustanova za dete, učenika i odraslog,
(10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja,
(11) finansiranje troškova ishrane u produženom boravku u matičnoj ili drugoj školi u lokalnoj zajednici, za dete i učenika korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć;
3) ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima
Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:
(1) obezbeđivanje prevazilaženja jezičke barijere detetu, učeniku i odraslom kome jezik na kome se izvodi nastava nije maternji,
(2) organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole, radi nadoknađivanja propuštenog, odnosno obezbeđivanja kontinuiteta u obrazovanju učenika i odraslog,
(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima usluga, pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole,
(4) ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica,
(5) obezbeđivanje pomagala (kohlearni implant, slušni aparat, invalidska kolica, Brajeva mašina i sl.),
(6) obezbeđivanje usluga psihosocijalne podrške porodici kroz savetodavno terapijske i socijalno edukativne i druge inovativne usluge u zajednici,
(7) druga prava i usluge.
Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u Pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog (član 4. Pravilnika). Procena potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom pokreće se na jedan od sledećih načina:
1) po zahtevu roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
2) na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog,
3) po službenoj dužnosti – kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite (član 7. Pravilnika).
Odgovarajuća primena normativnog okvira i adekvatno korišćenje propisanih mera za podrške, kao i njihov valjan izbor, predstavljaju preduslov stvaranja inkluzivnog društva koje pruža jednake mogućnosti za napredak svim svojim članovima.
Izvor:
– Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, socijalnoj i zdravstvenoj podršci detetu učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS”, br. 80/2018).
Autor: Dr Filip Mirić
