Foto: pixabay.com
U jednom od prošlih tekstova analizirana je krivičnopravna zaštita osoba sa invaliditetom u Srbiji. Uporednopravno posmatrano, bilo bi korisno prikazati sistem krivičnopravne zaštite osoba sa invaliditetom u državama bivše SFRJ. Ova analiza će biti izvršena kroz utvrđivanje činjenice da li u krivičnom zakonodavstvu konkretne države postoji krivično delo “povreda ravnopravnosti” ili neka druga inkriminacija u okviru koje bi bila obuhvaćena i zaštita od diskriminacije od invaliditeta.
Kaznenim zakonikom Republike Hrvatske (u daljem tekstu KZ RH) je propisano da ko na temelju razlike u rasi, etničkoj pripadnosti, boji kože, polu, jeziku, veri, političkom ili drugom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovini, rođenju, obrazovanju, društvenom položaju, bračnom ili porodičnom statusu, dobi, zdravstvenom stanju, invaliditetu, genetskom nasleđu, rodnom identitetu, izražavanju, polnom opredeljenju ili drugim osobinama uskrati, ograniči ili uslovljava drugome pravo na sticanje dobara ili primanje usluga, pravo na obavljanje delatnosti, pravo na zapošljavanje i napredovanje, ili ko na temelju te razlike ili pripadnosti daje drugome povlastice ili pogodnosti, kazniće se kaznom zatvora do tri godine“. (Krivično delo povrede ravnopravnosti iz čl.125. Kazneni zakonik Republike Hrvatske („Narodne novine“, br.125/2011, 118/2018). Sa aspekta zaštite osoba sa invaliditetom posebno je značajna i odredba čl.325. KZ RH koja određuje biće krivičnog dela javno poticanje na nasilje i mržnju. Ovo krivično delo vrši onaj ko putem štampe, radija, televizije, računarskog sistema ili mreže, na javnom skupu ili na drugi način javno podstiče ili javnosti učini dostupnim letke, slike ili drugi materijal kojim se poziva na nasilje ili mržnju usmerenu prema grupi ljudi ili pripadniku grupe zbog njihove rasne, verske, nacionalne ili etničke pripadnosti, porekla, boje kože, pola, polnog opredeljenja, rodnog identiteta, invaliditeta ili kakvih drugih osobina, kazniće se kaznom zatvora do tri godine. Takođe, kod krivičnih dela sa elementima nasilja, ako su ona izvršena na štetu osoba sa invaliditetom, krivično gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.
Slično rešenje postoji i u Krivičnom zakoniku Crne Gore. Naime, čl.443. KZCG je propisano da ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira mržnju ili netrpeljivost po osnovu rase, pola, invaliditeta, seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva ili podstiče na rasnu ili drugu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina Krivični zakonik Crne Gore („Službeni list RCG“i „Službeni list CG“ , 70/2003…49/2018). Sa aspekta zaštite osoba sa invaliditetom se ovo rešenje može oceniti kao pozitivno.
Kazenski zakon Republike Slovenije ne predviđa invaliditet kao posebni osnov povrede ravnopravnosti kod krivičnog dela povrede ravnopravnosti, kršitev enakopravnosti Kazenenski zakonik Slovenije („Uradni list Slovenije“, 55/2008…27/2017).
Takođe, ni Krivični zakonik Republike Severne Makedonije (Krivičen zakonik na Republka Makedonija) ne predviđa invaliditet kao osnov diskriminacije kod krivičnog dela povreda ravnopravnosti građana iz čl.137.KZ RM, kao ni kod krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz čl.417. KZ RM Krivičen zakonik na Republika Makedonija („Služben vesnik na RM“, 80/1999…132/2014). Ovakva rešenja u krivičnom zakonodavstvu Makedonije svakako ne doprinose zaštiti osoba sa invaliditetom od diskriminacije koja predstavlja društveno opasno ponašanje.
Kada je reč o krivičnom zakonodavstvu Bosne i Hercegovine, uočljivo je da na teritoriji svakog od entiteta važi poseban krivični zakonik: KZ Republike Srpske, KZ Federacije Bosne i Hercegovine, KZ Distrikta Brčko i KZ Bosne i Hercegovine.
Odredba čl. 145. KZ Bosne i Hercegovine sadrži inkriminaciju krivičnog dela povreda ravnopravnosti čovjeka i građanina Krivični zakon Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“, 3/2003…35/2018).
U ovoj inkriminaciji se invaliditet ne pominje kao poseban osnov povrede ravnopravnosti čoveka i građanina, čak ni kroz opštu formulaciju „drugo lično svojstvo“, čime bi se osobama sa invaliditetom pružila makar posredna krivičnopravna zaštita od diskriminacije.
Krivičnim zakonom Republike Srpske u čl. 139, prilikom određivanja bića krivičnog dela povrede ravnopravnosti građana, ne predviđa inavaliditet kao osnov povrede ravnopravnosti Krivični zakonik Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“, 64/2017, 104/2018).
Slično ranije navedenim zakonskim tekstovima, ni Krivični zakon Brčko Distrikta u čl.174. KZBD ne predviđa invaliditet kao osnov diskriminacije odnosno povrede ravnopravnosti građana Krivični zakon Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine („Slubeni glasnik BD B i H“,33/2013…50/2018).
Konačno, Krivični zakonik Federacije Bosne i Hercegovine u čl.177. KZ FBiH ne predviđa invaliditet kao posebam osnov diskriminacije i samim tim ne pruža osobama sa invaliditetom odgovarajuću krivičnopravnu zaštitu Krivični zakon Federacije Bosne i Hercegovine „Službene novine FBiH“, 36/2003…35/2018. (navedeno prema Mirić, 2019: 1098-1100).
Već na osnovu ovog kratkog pregleda krivičnopravnog zakonodvstva država nastalih raspadom bivše SFRJ, može se zaključiti da nije na odgovarajući način prepoznat značaj krivičnopravne zaštite osoba sa invaliditetom u svim navedenim državama. Iako neke od navedenih država poseduju zakone o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom, koji sadrže i kaznene odredbe, smatramo da samo prekršajnopravna zaštita nije dovoljna da sankcioniše sva ona protivpravna postupanja koja dovode osobe sa invaliditetom u suštinski neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane (Mirić, 2019; Mirić. Nikolajević, 2020).
Izvori :
Mirić, F. (2019) Awareness of persons with disabilities of criminal justice protection against discrimination in the former SFRY countries, Teme, Vol. 43, No. 4, pp. 1095-1108.
Mirić, F. and Nikolajević, A. (2020) Criminal Law Protection of People with Disabilities against Discrimination in the Republic of Serbia , September 2, [Online], Available: https://eespn.euro.centre.org/criminal-law-protection-of-people-with-disabilities-against-discriminartion-in-republic-of-serbia/?fbclid=IwAR3WYSHB5WxO011qGaZXxRDLCnTwPjvRf6O0Hu2maIQaDhpdPJcASgOHVaQ [ March 27, 2021].
Pravni izvori:
Kazneni zakonik Republike Hrvatske („Narodne novine“, br.125/2011, 118/2018).
Krivični zakonik Crne Gore („Službeni list RCG“i „Službeni list CG“ , 70/2003…49/2018).
Kazenenski zakonik Slovenije („Uradni list Slovenije“, 55/2008…27/2017).
Krivičen zakonik na Republika Makedonija („Služben vesnik na RM“, 80/1999…132/2014).
Krivični zakon Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik Bosne i Hercegovine“, 3/2003…35/2018).
Krivični zakonik Republike Srpske („Službeni glasnik Republike Srpske“, 64/2017, 104/2018).
Krivični zakon Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine („Slubeni glasnik BD BiH“, 33/2013…50/2018).
Krivični zakon Federacije Bosne i Hercegovine („Službene novine FBiH“, 36/2003…35/2018).
Autor: Dr Filip Mirić
