Foto: Pixabay.com
Osobe sa invaliditetom se mogu javiti kao izvršioci različitih krivičnih dela. U Srbiji, prema našim saznanjima, ne postoje pouzdani podaci o broju lica iz ove kategorije koji su izvršili neko krivično delo. Pretpostavlja se da je kriminalitet osoba sa invaliditetom malog obima. Do ovih podataka se može posredno doći. Naime, prema proceni Centra za ljudska prava iz Niša, u Srbiji ima nekoliko stotina osuđenih osoba sa raznim vrstama invaliditeta (Problemi osuđenika sa invaliditetom,2011).
Zašto se osobe sa invaliditetom retko javljaju kao izvršioci krivičnih dela? Odgovor na ovo pitane nije tako jednostavan kakvim bi se na početku mogao činiti. Razloge ne treba tražiti u pretpostavljenoj osobini da se osobe sa invaliditetom uvek ponašaju u skladu sa moralnim, socijalnim i pravnim normama. Ovakve bi generalizacije bile veoma opasne jer prikrivaju istinu.
U kriminolnoj etiologiji postoji nekoliko teorija kojima se najstoji objasniti kriminalitet osoba sa invaliditetom.
Teorija frustracije kriminalitet objašnjava kao posledicu nezadovoljenih potreba. Posredno, kriminološkom kritikom ove teorije dolazimo do objašnjenja malog obima kriminaliteta osoba sa invaliditetom. Pojedini kriminolozi smatraju da se teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava, niti svi slučajevi kriminalnog ponašanja – maloletnička delinkvencija, mali obim kriminaliteta invalida, koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe, ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem (Nikolić-Ristanović, Konstantinović-Vilić, 2018: 279). Ovakvo kriminološko objašnjenje, prema našoj oceni nije ispravno jer nijednim istraživanjem nije pokazano da su osobe sa invaliditetom dominatno frustrirane svojim invaliditetom.
Umesto toga, mali obim kriminaliteta osoba sa invaliditetom se pre može objasniti sociološkim teorijama kriminalne etiologije. Tako, prema teoriji etiketiranja (interakcionistička teorija) neka osoba postaje delinkvent, između ostalog i zato što ga društvo takvim etiketira. Ukoliko društvo dominantno posmatra (etiketira) osobe sa invaliditetom, postoji velika verovatnoća da ova lica ostanu van procesa socijalizacije u pozitivnom, ali i van tzv. socijalizacije u negativnom. Predstavnici ove teorije su Edvin Lemert (Edwin Lemert), Hauard Beker (Howard Becker), Kai Erikson (Kai Erickson), Edvin Šur (Edwin Schur) i drugi (Nikolić-Ristanović and Konstantinović-Vilić, 2018: 314).
Da bi se kriminalitet osoba sa invaliditetom u Srbiji potpunio sagledao i objasnio potrebna su dodatna teorijska i empirijska istraživanja, pa neka kratak osvrt na ovu negativnu pojavu bude podsticaj kriminolozima za dalja istraživanja u ovoj oblasti.
Izvori:
– Nikolić-Ristanović V, Konstantinović-Vilić S. (2018) Kriminologija, Belgrade: Prometej.
– Problemi osuđenika sa invaliditetom, https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Problemi-osudjenika-sa-invaliditetom.sr.html, pristup 06.04.2021.
Autor: Dr Filip Mirić
