Iste priče, isti ljudi se i dalje vrte u krug, prazna obećanja odgovornih lica, malo tog ispunjenog za normalan život i ravnopravni položaj….
Sporadično rešavanje određenih problema je rezultat upornih, istrajnih i ponekad nadljudskih napora invalida i njihovog najbližeg okruženja za osnovne životne potrebe i prava….
Nemogućnost dostojanstvenog života u društvu, nejednak tretman prilikom zapošljavanja dovodi da invalidi postanu najčešće socijalno ugrožena grupa ljudi na rubu egzistencije….
Socijalna i druga vrsta davanja nisu jedina rešenja za život ove grupe ljudi, vec sistemsko sagledavanje i praktično sprovođenje već donetih zakona namenjenih boljem životu i radu ove ranjive grupe ljudi….
Nama ne treba ni saosećanje, ni tapšanje, već konkretna podrška za obezbeđivanje iole pristojnog života….
Ovaj dan nije praznik i ne treba nam čestitati, već zasući rukave i uraditi brže, deljatnije i odlučnije za integraciju u društvu.
Autor: Milica Živković saradnica Portala “Uklonimo barijere”