Foto: svetmedicine.com
Svuda u svetu obeležen je Međunarodni dan belog štapa, ili Dan slepih i slabovidih osoba, 15 oktobar. Počeo je da se obeležava 1964. godine kada je Kongres SAD ovlastio predsednika Lindona Džonsona da potpiše objavu o prvom Svetskom danu belog štapa. Toga dana obeležavaju se dostignuća ljudi koji su slepi ili imaju oslabljen vid, a beli štap je uzet kao simbol nezavisnosti slepih osoba.
“Dan belog štapa”, u Srbiji obeležava više od 12.000 slepih i slabovidih, koliko inače i ima osoba koje ne vide ili imaju problema sa vidom. Savez slepih Srbije je jedna od najstarijih organizacija u našoj zemlji. Postoji od 1964. godine i brojnim aktivnostima radi na unapređenju kvaliteta života slepih i slabovidih osoba.
Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije istakao je da je zajednički imenitelj svih 45 podružnica da svi ukažu na probleme za koje su zainteresovani, kako bi pomogli u svakodnevnom životu tih lica.
Stošić je rekao da je jedan od većih problema slepih i slabovidih u procesu inkluzivnog obrazovanja.
“Postoji zakon kojim se omogućava da se deca sa hendikepom inkluzivno obrazuju, ali tu imamo problema, odsustvo stručnog kadra kao što su personalni asistenti defektolozi, nedostatak uređaja za pisanje Brajevog pisma, uređaji za slušanje audio knjiga. Tu se mi snalazimo kao roditelji za svoju decu, ali najbitnije je da se to sistemski reši.”, naglasio je Stošić.
Jedan od krupnih problema slepih i slabovidih osoba je i zapošljavanje. Iako među njima ima dosta visokoobrazovanih, čak i doktora nauka, kada dođe do zapošljavanja stvari se teško rešavaju.
“Kada dođu do diplome tek tada su ništa. To mora da se promeni na bolje, da se promene neki članovi zakona i da to postane obaveza poslodavca. Poslodavci moraju da imaju ne samo zakonsku, već i moralnu obavezu da u to uđu bez predrasuda.”, smatra predsednik Saveza slepih i slabovidih Srbije.
Dodaje da neki poslodavci radije plaćaju kaznene penale nego što ispunjavaju kvotni uslov.
Donošenje posebnog zakona kojim bi se regulisao status i rad udruženja je od izuzetnog značaja, naglasio je Stošić.
“Ove probleme mi ne iznosimo samo u medijima nego i u neposrednim susretima sa ljudima koji donose te odluke, ali bi bili zahvalniji kada bi se nešto od toga i uradilo. Mislim da bi to trebalo da prati kvalitetniji život slepih i drugih osoba s invaliditetom, jer je i to jedan od uslova da bi se naša zemlja integrisala u EU i šire. Ima nekih pomaka, ali to nije dovoljno”, ocenio je Stošić.
Biblioteka Saveza slepih i slabovidih u Beogradu je jedna od najvećih u regionu i Evropi, a 50. rođendan koriste da afirmišu sve potencijale, kao i ogromno književno blago koje poseduje.
“Mi imamo preko 90.000 bibliotečkih jedinica, oko 50.000 na Brajevu, oko 40.000 u audio formatu. Za sada smo oko 60 posto knjiga na otvorenim trakama i 40 odsto na kasetama uspeli da digitalizujemo ali je ostalo još puno toga da se uradi”, rekao je Stošić.
Za sve to potrebna je finansijska pomoć. Saradnju imaju sa svim zemljama na svetu i šalju im knjige.
U saradnji sa Savezom trenutno se priprema audio deskripcija domaćih serija. Serija “Koreni” će biti dostupna osobama oštećenog vida početkom sledeće godine na programima RTS-a, a trajno na platformi RTS Planeta.
Inače, RTS Planeta je prilagođena za slepe i slabovide osobe. Ne postoje poteškoće pri pretrazi i u dostupnosti sadržaja.
Stošić kaže da je to samo jedan projekat, a da su im ambicije da to bude u kontinuitetu. Istakao je da RTS na razne načine afirmiše kreativne i stvaralačke mogućnosti slepih i na taj način utiče na smanjenje predrasuda kao jedne od najvećih barijera u životu i radu osoba s invaliditetom.
Autor: Sara Pruker
