Autor: Petar Veljković
Studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, u okviru predmeta Sport osoba sa invaliditetom, imaju i praktičnu nastavu. Najbolja praksa je upravo raditi u sportu zajedno sa osobama sa invaliditetom.
Ove školske godine u prvom semestru studenti, u okviru praktične nastave, rade košarku u kolicima. Ono što je bitno, niški studenti su aktivni i u vannastavnim aktivnostima kada je sport osoba sa invaliditetom u pitanju.
Prof. dr Marko Aleksandrović ističe da je studentima košarka u kolicima najzanimljiviji sport, a i samim niškim košarkašima mnogo znači kako bi se što bolje uigrali pred kraj sezone.
„Naš fakultet, ovde u Nišu, zaista prednjači kada je u pitanju sport osoba sa invaliditetom. Imamo dva predmeta na Osnovnim akademskim studijama, koji obrađuju ovu problematiku, a to su Sport osoba sa invaliditetom i Adaptivno fizičko vežbanje. Studenti znaju šta ih očekuje i rado biraju te predmete“, kaže Aleksandrović.
Profesor Aleksandrović je istakao da je posebno ponosan što su studenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja volontirali na nedavno odigranoj utakmici između reprezentacija Srbije i Bugarske, u Beloj Palanci.
„Naši studenti su bili tamo, pomagali oko organizacije utakmice, a nekoliko njih je konkretno pomagalo da se podignu igrači koji padnu u toku utakmice, a to nije baš retko. Radili su i statistiku personalne asistencije i lake fizioterapeutske procedure“, ističe za naš portal prof. dr Marko Aleksandrović.
Tako su studenti niškog fakulteta bili uključeni u organizaciju, slobodno možemo reći istorijske, prve utakmice reprezentacije Srbije u košarkci u kolicima koja je odigrana na teritoriji naše zemlje.
„Studenti vole košarku u kolicima, više čini mi se, od svih drugih sportova. Verovatno zato što je atraktivna, potpuno drugačija i nikada nisu imali sličan osećaj u životu. Jako je bitno da kroz takvu praksu oni uđu u cipele osoba sa invaliditetom, jer kada svet osoba sa invaliditetom percipiraju, oni će sutra biti bolji stručnjaci“, rekao je Aleksandrović i dodao: „Prošlo je vreme kada je preovladavao stav da su osobe sa invaliditetom samo briga njihovih porodica, da ne izlaze iz kuća i da jedini njihovi sadržaji budu između bolnice i porodice. Ne! Upravo je suprotno i trudimo se da na fakultetu damo značajan doprinos tome tako što edukujemo taj kadar“.