Foto: unsplash.com
Efikasna zdravstvena zaštita je jedan od osnovnih preduslova dobrobiti svakog društva. Ovo pitanje je naročito značajno sada, u uslovima pandemije koja je izazvana pojavom COVID 19. Mnogi redovni i kontrolni pregledi moraju biti odloženi zbog opterećenosti zdravstvenog sistema.
Međutim, i u redovnim uslovima jednoj kategoriji ljudi je vrlo često otežan pristup svim nivoima zdravstvene zaštite. Reč je o osobama sa invaliditetom. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS, br. 25/2019) jasno propisuje da načelo pravičnosti zdravstvene zaštite podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije (čl.21. Zakona). Bez obzira na obavezu poštovanja navedenog načela, osobe sa invaliditetom se i dalje susreću sa brojnim oblicima diskriminacije u ovoj oblasti. Prema našim saznanjima, mali je broj ginekoloških ordinacija u kojima postoje uslovi za pregled pacijentkinja sa invaliditetom. Ovakvo stanje je u direktnoj suprotnosti sa imperativnim pravnim normama antidiskriminacionog karaktera.
U oblasti zdravstvene zaštite se, možda više nego u bilo kojoj drugoj, uočava razlika između normativnog i stvarnog. Jedna od brojnih situacija gde se uočava otežan pristup osobama sa invaliditetom zdravstvenoj zaštiti su uslovi bolničkog lečenja punoletnih pacijenata. Naime, ukoliko je potreban ovakav vid lečenja osoba sa invaliditetom, nema pravo na pratnju, u bolničkim uslovima o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, već se pratnja mora obezbediti na drugi način. U praksi se dešava i da bolnički uslovi ne omogućavaju obezbeđivanje ovakvog vida podrške. Kako bi se zdravstvena zaštita osoba sa invaliditetom u bolničkim uslovima podigla na viši nivo, trebalo bi predvideti i mogućnost finansiranja iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pratnje u bolničkim uslovima punoletne osobe sa invaliditetom, uvek kada je to potrebno, prema proceni lekara i prema datim okolnostima. Najčešće je reč o pratnji jednog člana porodice osobe sa invaliditetom.
Još jedan od važnih izazova zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom je (ne)mogućnost banjskog lečenja i rehabilitacije o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja punoletnih osoba sa invaliditetom. Za mnoga medicinska stanja i bolesti, ovakvo lečenje je moguće tek nakon izvršene medicinske intervencije. Revidiranje odgovarajućih podzakonskih akata i proširivanje prava na ovaj vid lečenja, doprineo bi preveniranju mnogih komplikacija zdravstvenog stanja samih osoba sa invaliditetom i očuvanju njihovog dobrog zdravlja. Naravno, treba imati u vidu i finansijske mogućnosti samog zdravstvenog sistema, koje predstavljaju otežavajući faktor kada je reč o obezbeđivanju ovog vida lečenja i rehabilitacije. Ovo su samo neki od izazova u oblasti zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom, čije poboljšanje predstavlja zadatak društva u celini, u skladu sa iznetim principom nediskriminacije.
Izvor:
Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik RS, br. 25/2019).
Autor: Dr Filip Mirić
