Autor: Milena Terzić
Foto: Ivan Novković, privatna arhiva
Poput poznatih američkih aktivista, koji su još 60 ih godina prošlog veka, iz sveg srca i glasa, hrabro krenuli u borbu, mnogi bi rekli sa vetrenjačama, spremni da dokažu u kojim se sferama života, prava osoba sa invaliditetom krše. Nišlija Ivan Novković, od njih ništa manje hrabar, čini sve da osobama sa invaliditetom makar i jedan minut života olakša. Nije vam potrebno da ga poznajete ni mnogo dugo ni previše dobro, da bi shvatili da se radi o čoveku koji zna šta želi i koji gotovo uvek ima do tančina razradjen put, koji može dovesti do cilja, bez samosažaljenja, bez patetike i “nedosanjanih snova” po principu “eh šta bi bilo, kad bi bilo”. Čak i onda kada ga svesno ili nesvesno, na tom putu sapliću nečije zdrave i prave noge, nenavinkute na poštovanje prava osoba koje se kreću kolicima. Njegova borba je od pre tri godine, pretočena u dužnost upravitelja Fondacije PONS. Pravima osoba sa invaliditetom, bavi se skoro pune dve decenije. Naziv PONS je akronim od reči ponosni, odgovorni, nesakriveni i samostalni, što su i ciljevi fondacije.
Fondacija PONS, kojom rukovodi Ivan pokrenula aplikaciju koja je dostupna na android mobilnim telefonima, preko koje osobe sa invaliditetom, mogu da prijave problem, bilo da su vozači, pešaci ili da se u datom trenutku jednostavno nalaze u gradskom prevozu…
„Problemi u saobraćaju u Nišu su se nekako sami nametnuli timu Fondacije PONS. Radi se o tome da naš grad ima malo aktivnih ljudi sa invaliditetom, a i to malo ljudi je sputano zbog načina funkcionisanja saobraćaja u gradu i saobraćajne kulture. Jednako sputano se osećamo bilo da smo pešaci, vozači ili putnici u javnom gradskom saobraćaju. Na osnovu ličnih iskustava i iskustava drugih ljudi sa invaliditetom u Nišu, tim Fondacije PONS došao je do zaključka da mora da se posveti temi sigurnosti u saobraćaju kako bi se stekli uslovi za neometano funkcionisanje gradom. Doneli smo odluku da do daljnjeg to bude jedina tema u godišnjem planu rada naše fondacije. Cilj nam je da stvorimo model rešavanja problema, koji bi nekada u budućnosti mogao da preuzme svaki grad u Srbiji. Kada kažem svaki grad, mislim isključivo na organizacije civilnog društva u Srbiji koje bi najpre trebale time da se bave uz visok stepen uključivanja ljudi sa invaliditetom u procesima odlučivanja u svakom pojedinačnom koraku. Tim Fondacije PONS ima sve neophodne ljudske resurse za ovaj zadatak i mi ćemo to uraditi. Dužan sam da pomenem i imena ljudi koji su doprineli realizaciji ove ideje. Moju ideju o mobilnoj aplikaciji je mogućom učinio član tima fondacije, programer Nemanja Mirković. Video prilog o tome kako se koristi aplikacija je trenutno u izradi i na njemu će raditi novinar Dejan Tasić i režiser Vladimir Đorđević, takođe članovi upravnog odbora Fondacije PONS.”
Od fotografisanja problema, do njegovog rešenja…
„Mobilna aplikacija je za sada dostupna samo za uređaje sa Android platformom. Radimo na tome da aplikaciju podignemo i za korisnice i korisnike Apple uređaja i nadamo se da će to biti uskoro. Aplikaciju možete naći i preuzeti u Google prodavnici ako ukucate spojeno ponsfondacija. Na početnoj stranici mobilne aplikacije, ispod pozdravne poruke nalazi se formular koji nudi opciju da se opiše problem i doda fotografija ako smatrate za potrebno. Po prijemu primedbe, ja kao administrator pripremam pismenu pritužbu javnom komunalnom preduzeću koje je zaduženo za svaki pojedinačni problem. U toku je formiranje radnog tela koji će činiti ljudi sa različitim vrstama invaliditeta s jedne strane i s druge, predstavnici javnih komunalnih preduzeća i komunalne policije. Zadatak radne grupe biće da jednom mesečno razmatra prispele primedbe i efikasnost rešavanja problema. Od javnih komunalnih preduzeća i komunalne policije će biti zatraženo da imenuju jednu konkretnu osobu koja će u njihovo ime učestvovati u radu sa nama i biti odgovorna za rešavanje problema ispred svog preduzeća. I na ovom mestu, dužnost mi je da navedem imena ljudi koji svojim učešćem daju veliki doprinos. To su Marija Golubović, Marija Milanović, Peko Ristić, Vlada Bakanj, Bratislav Mitić i Miljan Cekić.”
Ideja edukacije srednjoškolaca u saobraćaju…
„Kao i mobilna aplikacija i radionice za đake su samo deo paketa aktivnosti koje treba preduzeti da bi sigurnost ljudi sa invaliditetom u saobraćaju u Nišu podigli na viši nivo. Kako je mobilna aplikacija svojevrsni građanski servis, tako je rad sa srednjoškolcima svojevrsno podizanje svesti kod mladih kojima grad ostaje. Ulaganje u ovu oblast je od presudnog značaja za budućnost našeg grada. Ovi mladi ljudi će sutra sesti za volan, a već učestvuju u saobraćaju kao pešaci i putnici u javnom gradskom saobraćaju. Dok još stasaju pravo je vreme da im se kroz kvalitetan radioničarski rad pokaže na šta treba da obrate pažnju prilikom učešća u saobraćaju. U te mlade ljude imamo puno poverenje. Teže će biti sa starijima kojima ćemo kroz “agresivnu” medijsku kampanju morati da skrenemo pažnju na to da su i ljudi sa invaliditetom ravnopravni u saobraćaju ili bi makar to trebalo da budu. Radionice osmišljavaju i sprovode tri članice našeg tima. Ovaj tim vodi profesorka filozofije Bojana Golubović, a asistiraju joj dve profesorke srpskog jezika i književnosti Marija Golubović i Milica Dinić. “
Foto: Ivan Novković, privatna arhiva
Za rešavanje problema potrebne su dve strane…
„Da bi saradnju s gradom doveli na nivo da je možete smatrati uspešnom morate da uradite jednu važnu stvar. U dijalogu koji je postavljen na ravnopravnim partnerskim odnosima, morate tzv. gradskim ocima dobro da objasnite s kojim se problemima susrećete i da im predočite da postoji samo jedan način za njihovo rešavanje, a to je aktivno učešće u tom procesu, onih kojih se to direktno tiče. Tim Fondacije PONS je to tako i uradio i zato mogu da kažem da je ta saradnja na zadovoljavajućem nivou. Pola posla ste uradili ako ste svesni činjenice da tzv. gradski oci ne moraju biti sveznalice. Nigde u svetu se ovakve promene kojima mi težimo, nisu desile zato što su imali pametnije i svesnije funkcinere i službenike. Svaka pozitivna promena uvek i svuda u svetu, desi se kao posledica aktivizma zajednice ljudi sa invaliditetom.”
Da imam moć da odlučujem barem na jedan dan…
„Odlučio bih se da stvorim sve moguće uslove za slobodu kretanja, koju u najkraćem podrazumevaju pristupačni trotoari, zatim da nema bahatog parkiranja, pristupačan javni prevoz i nesmetan pristup svim objektima od javnog značaja. Ovde bih se malo našalio i naveo da ljudi sa invaliditetom u Nišu, pored ostalog, nemaju pravo ni na dostojanstveno hapšenje i suđenje, s obzirom na to da nam Sud i zgrada Policije nisu pristupačni.”
O predrsasudama u našem društvu…
„Pomak u pogledu nivoa predrasuda vidljiv je i na mnogo kraći period od 15 godina, ali ima još mnogo da se radi na podizanju svesti. Još uvek nam se dešava na ulici ili u gradskom prevozu diskriminacija, kojoj su uzrok mržnja ili strah od nepoznatog. Od 2000. godine kada se Srbija otvorila prema svetu, do danas, možemo reći da je zahvaljujući inostranim donatorima iza nas mnogo projekata i aktivnosti koji su doprineli tome da mnogo naučimo o tome kako treba raditi na poboljšanju uslova života naše zajednice i da nas više ima u javnosti nego tokom 20. veka. A naše veće prisustvo u javnosti je osnovni uslov da ljudi oko nas uoče kako ne smeju prema nama da se ponašaju.”
Foto: Ivan Novković, privatna arhiva
Nisokopodni autobusi i rampe za osobe sa invaliditetom od 2020 godine…
„Gradski oci su za februar 2020. najavili novi tender za izbor preduzeća koja će u narednom petogodišnjem periodu obavljati uslugu javnog gradskog prevoza. U toj najavi navedeno je da će novim tenderom biti propisano da svi autobusi moraju biti niskopodni. Timu Fondacije PONS, koja je u gradskim strukturama prepoznata kao partner u oblasti saobraćaja, ostaje da zagovara da se uredi to da vozači ili kondukteri ugovorom o radu imaju obavezu da nam otvaraju rampu. Ako svega toga bude, moći ćemo da kažemo da je ovaj grad potpuno uredio ovu oblast. A sami iz iščitavanja ovih redova, možete zaključiti da je sve to vrlo jednostavno sprovesti.”
Jedan ne može spasiti sve(t) ili „udruživanje kao imperativ”…
„Radimo mnogo na tome da uključimo što više ljudi u rad ili ih makar izvedemo iz kuća. Sva udruženja se to maksimalno trude da urade. Mnogi su “u lancima” svojih roditelja i drugih ukućana. Moramo podeliti poslove i polja delovanja. Jedna organizacija sigurno ne može da spasi svet. Potpuna posvećenost organizacija civilnog društva jednoj određenoj temi je moj odgovor na Vaše pitanje.Fondacija PONS je odabrala svoje polje delovanja i kao što sam već naveo, mi ćemo taj posao da uradimo.“
