Autor: Dr Filip Mirić
Foto: unsplash.com
Pronalaženje odgovarajućedruštvene i pravne reakcije na nasilje nad osobama sa invaliditetom otežava mnoštvo njegovih pojavnih oblika. Najvidljivije i najlakše prepoznatljivo je fizičko nasilje. Nasilnici često polaze od toga da osobe sa invaliditetom ne mogu da se odbrane od fizičkog nasilja, što im neretko daje lažan osećaj snage i nadmoći. Osim fizičkog, postoje i drugi oblici nasilja. Poseban društveni problem predstavlja nasilje u institucijama za smeštaj osoba sa invaliditetom. Oovakvim slučajevima, nažalost, običnosaznajemoizštampeimedija. Ovom vidu nasilja posebno su izložene žene sa invaliditetom koje borave u rezidencijalnim ustanovama. Marijana Čanak iznosi podatak da „uSrbiji 18.250 osoba živi u nekom obliku kolektivnog smeštaja, a preko 11.000 osoba prijavljuje da ima neki oblik invaliditeta. Polovinu ovih osoba čine devojčice i žene. Život u instituciji odlikuje nedostatak privatnosti, nemogućnost donošenja odluka o sopstvenom životu, društvenu isključenost i nepoštovanje osnovnih ljudskih prava i dostojanstva osobe, ali i visok rizik od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Iako ne postoje precizni podaci, većina žena sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama u institucijama je lišena poslovne sposobnosti, što ih dovodi u situaciju da ne mogu samostalno da odlučuju o mestu stanovanja, svom lečenju, medicinskim intervencijama, trudnoći, roditeljstvu, partnerskim odnosima. Život u instituciji i starateljstvo ih dodatno dovode u rizik od različitih prisilnih intervencija, kao što su fizičko sputavanje, izolacija, prekomerna upotreba lekova, uzimanje kontraceptivnih sredstava bez pristanka, sterilizacija, prisilni abortusi i odvajanje od deteta“ – (Čanak, 2017).
Izloženost fizičkom nasilju ostavlja duboke tragove na telu i duši žrtve. Fizičke povrede se mogu manifestovati na različite načine – od modrica do povreda opasnih po život. Mogu biti nanete upotrebom fizičke sile, hladnog ili vatrenog oružja, odnosno oruđa, ali i različitih drugih predmeta -(Nikolić-Ristanović, 2019: 153). Kada je reč o postojanju fizičkih povreda, pored njihovog saniranja i medicinskog zbrinjavanja, najvažnije je da se žrtva što ranije obrati lekaru sudsko-medicinske specijalnosti koji će detaljno opisati prirodu, težinu i mehanizam nastanka fizičkih povreda. Ovako sačinjen nalaz je dragocen dokaz u krivičnom postupku. Psihičke posledice mogu biti raznolike i kreću se od prvobitnog stanja uznemirenosti, uplašenosti, šoka, anksioznosti, depresije, pa do posttraumatskog stresnog poremećaja.
Zaštita osoba sa invaliditetom od nasilja je kompleksan društveni zadatak. Krivičnopravni sistem je poslednji mehanizam odgovora na nasilje. Sa aspekta razvitka društvene svesti i suzbijanja svih oblika nasilničkog ponašanja, posebno je važno razvijati programe primarne, sekundarne i tercijarne prevencije. Da bi se nasilje suzbilo potrebno je mnogo rada i posvećenosti celog društva, ali plodovi tog rada prevazilaze uložen trud. U osnovi borbe protiv nasilja je podizanje svesti o značaju života, empatije i solidarnosti.
Korišćeni izvori i preporučena literatura
Milić Babić, M. (2009). Nasilje i osobe sa invaliditetom. Ljetopis socijalnog rada. Zagreb: Pravni fakultet u Zagrebu, 16 (3), 595-614.
Mirić, F. Vasiljević Prodanović, D. (2018). Društveni odgovori na nasilje nad osobama sa invaliditetom. Ne nasilju – jedinstven društveni odgovor: Zbornik radova sa treće međunarodne naučne konferencije „Društvene devijacije“ , 52-59.
Nikolić-Ristanović, V. (2019) Od žrtve do pobednika – viktimologija kao teorija, praksa i aktivizam, Beograd: IGP “Prometej”.
Kostić, M. (2010). Viktimitet starih ljudi. Niš: Pravni fakultet univerziteta u Nišu, Centar za publikacije, Beograd: Izdavačko preduzeće “Socijalna misao”.
Tatić, D. (2006). Uvod u Međunarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Beograd: Centar za samostalni život invalida Srbije.
Čanak, M. Sprečavanje nasilja nad ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama, http://portaloinvalidnosti.net/2017/07/sprecavanje-nasilja-nad-zenama-sa-invaliditetom-u-rezidencijalnim-ustanovama/, pristup 09.01.2021.
